Pored usluge stanovanja uz podršku, o čemu je bilo reči prošle nedelje, Udruženje „Na pola puta” je lincencirano i za pomoć u kući za osobe sa intelektualnim teškoćama. Ta usluga namenjena je pre svega deci sa smetnjama u razvoju i mladima do 26 godina, a odnosi se i na osobe sa telesnim, senzornim invaliditetima, kao i na lica koja boluju od teških hroničnih bolesti. Ovakvim delanjem, korisnik ostaje u porodičnom okruženju, ima bolje organizovano slobodno vreme i stiče nove socijalne kontakte.
– Pomoć u kući podrazumeva da naš saradnik, edukovan i pripremljen, odlazi kod korisnika koji nisu u mogućnosti da se redovno uključe u socijalni život zajednice. Reč je o individualnom planu usluge – upoznamo porodicu, sa njenim članovima razmotrimo kakav je korisnik i koja vrsta podrške mu je neophodna, a onda delamo. Asistentkinja, negovateljica, može biti zadužena da se prošeta sa tom osobom, da ode na igralište ili da joj pomogne u vezi sa domaćim zadatkom. U zavisnosti od uzrasta, mogu zajedno da pripremaju obrok, da rade na razvijanju higijenskih navika, da odu na neku manifestaciju… Sve je individualno i organizovano tako da se korisnik aktivno uključuje, nije pasivan primalac pomoći. S druge strane, i roditelji imaju vreme za sebe, da u ta dva-tri sata obave šta im je potrebno i da se ne brinu jer im je dete na sigurnom – objasnila je glavna koordinatorka Udruženja Marina Kurilj i pozvala zainteresovane da se jave njihovoj organizaciji svakog radnog dana od 8 do 15 sati (telefon 013/341-960), kako bi dobili detaljne informacije o uslovima korišćenja ove usluge.
Kreativan izraz za razvijanje samopouzdanja
Udruženje „Na pola puta” ima oko dvadeset mladih korisnika, koji učestvuju u svakodnevnim aktivnostima. Njihov Radni centar, organizovan na dva mesta (u Oslobođenja 19 i Cara Dušana 3), nudi članovima mogućnost da se kreativno iskažu, ali i da steknu i prodube određene veštine. U prvom planu je razvijanje njihove motorike i drugih kapaciteta, no i negovanje pozitivnog odnosa prema radu, radnih navika i discipline. Aktivnosti su podeljene tako da u njima svako može da postigne svoj maksimum, a u pozitivnoj atmosferi nastaju razni proizvodi: ukrasi za kosu, nakit, hvatači snova, novogodišnji i uskršnji ukrasi, kao i šalovi (rad na razboju).
Radni centar – mesto gde se kreativne ideje oblikuju u ukrasne predmete
Članovi Udruženja „Na pola puta” trude se da prate trendove, te im u poslednje vreme najviše zaokuplja pažnju dekupaž. Posebno ih raduje kada vide produkt svog rada, bilo da su napravili neki predmet ili su ga samo ukrasili, a još više kada se njihova mala kreativna dela nekome dopadnu i kupi ih. Ovakav način delanja predstavlja samo još jednu mogućnost za razvijanje njihovog samopouzdanja.
Da bi obezbedili nov repromaterijal ili počastili sebe nekim izletom ili izlaskom u grad, korisnici ove nevladine organizacije prodaju svoje ručne radove na bazarima u okviru gradskih manifestacija. Isto tako, umesto uobičajenih molbi donatorima da podrže aktivnosti Udruženja „Na pola puta”, koordinatori putem prodajnih izložbi ostvaruju saradnju sa pojedinim pančevačkim privrednicima i obrazovnim institucijama. Bilo da je reč o Danu žena, Danu zaljubljenih ili nekom drugom prazniku, fokus je na otkupljivanju lepih i kvalitetnih proizvoda, kako tvrdi Marina Kurilj, jer se tako i održivost Radnog centra može očuvati.
Pre nekoliko godina, koordinatori ovog pančevačkog udruženja došli su na ideju da osobe sa intelektualnim teškoćama uključe u nešto novo, nešto drugačije, te su osmislili prave pozorišne projekte koje je za njih režirao Stevan Bodroža.
– Stigli smo do četvrte predstave i nadamo se da ćemo ove godine obezbediti sredstva da realizujemo još jednu. U tim pozorišnim komadima glume članovi našeg udruženja – oni glume svoj život, tačnije govore o svom životu. Scenario nastaje na pripremnim radionicama sa njima i dramaturgom i rediteljima, a obuhvata sve ono što su naši članovi iskazali kao svoje želje, potrebe, strahove, probleme i nedoumice. Iz svih tih njihovih priča nastaje pozorišni komad. Trudimo se da predstave budu što kvalitetnije, da u publici probudimo pozitivnu emociju, a i afirmativne su za ovu populaciju. Poslednju, „Knjigu otisaka”, igrali su i u Beogradu, u „Ateljeu 212” na Maloj sceni, u prepunoj sali, a glumci su bili na visini zadatka – rekla je Marina Kurilj.
U potrazi za stalnim zaposlenjem
Koordinatori organizacije „Na pola puta” kroz delatnost Radnog centra uspevaju preko javnih radova da angažuju svoje korisnike – osobe sa intelektualnim teškoćama, da im obezbede zaposlenje. Doduše, oni su angažovani po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, ali rade i za to dobijaju novčanu naknadu.
Stevan Bodroža: „Svaki trenutak ipak je neponovljiv, magičan i može biti otrgnut od besmisla i zaborava.”
Pored kratkotrajne saradnje sa Gradskom bibliotekom i Kulturnim centrom, pančevačko udruženje je u pogledu zaposlenja svojih korisnika sarađivalo i sa „Madnetom”. Međutim, najistrajnija podrška, već četvrtu godinu zaredom, došla im je iz JKP-a „Zelenilo”. Osobe sa intelektualnim teškoćama svakog radnog dana odlaze na posao i obavljaju sve predviđene aktivnosti, kao i drugi zaposleni na tim pozicijama. Niti su u bilo kom pogledu diskriminisani, niti su oslobođeni nekih obaveza ili pak povlašćeni, a iz „Zelenila” stižu samo reči hvale i ohrabrenja.
– Baš preko aktuelnih radionica samozastupanja, u okviru projekta „Samozastupanje – hajde da probamo to”, osnažujemo naše članove da pričaju o sebi, da prepoznaju svoje potrebe – od osnovnih do egzistencijalnih; od toga šta će obući do toga kuda će ići ili šta će jesti, hoće li imati dečka ili devojku ili neće. Kroz te radionice se zasad najviše ističe problem zapošljavanja. U neku ruku je verovatno razlog i taj što mi unutar organizacije mnogo na tome insistiramo, pa je ta tema i u njihovom fokusu. Većina mladih koja je prošla kroz program samozastupanja završila je osnovne i srednje škole i sada oni od sebe očekuju i osećaju da mogu da rade. I to im predstavlja najveću boljku. I kad obavljaju poslove preko javnih radova, to je svega četiri meseca, a primanja su osamnaest hiljada dinara. Svakako im je potrebno nešto na duže staze – istakla je Marina Kurilj.
Koordinatori i saradnici Udruženja „Na pola puta” smatraju da mnogo treba da se radi na razvijanju svesti kod poslodavaca i u pogledu informisanja javnosti. Bez obzira na to što imaju intelektualnih teškoća, ove osobe su sposobne da rade i imaju prava na to. Niko nije bez mana, ali posvećenost svakodnevnim poslovima i pozitivan pristup radu uvek su na dobrom glasu. To svaki poslodavac ume da ceni.