Videh ga na Raskidu, dva metra od mene
Plav, dugokos, u kožnjaku starom
Razbijen kao zvečka.
Prošli neki sitni sati
Vozikam se po gradu
I tamo kod knjižare
Eno ga na stepeništu, spava
Naočara zamagljenih novembarskim mrazem.
„Ustaj”, „Gde živiš?”, „Vodim te kući”
Živi na Karaburmi.
E baš lepo.
Ime mu je Ivan, a zovu ga Pop
Vranjanac rodom
ali odavno prešao gde je život lakši
Volimo iste stvari
pohodimo slična mesta
Zna i Slavka
Razgovor ne prestaje
Ima ženu i dete
Pa što onda sebi ovo dozvoljava?
Vi to nećete razumeti.
Ja kažem ne treba, čovek vadi tri hiljade
Tri hiljade!
Insistira
Pope, vidimo se na nekoj svirci
Ostaj mi dobro, i pazi šta radiš
Negde drugde dobio bi batine
Ili bi samo prošli pored tebe
Ali ne i kod nas
Zato ćeš pod topli jorgan večeras.
I dođi nam opet
Dvaput sam mu svirnuo
Odleteo u noć
I još jednom uverio:
Nije loše biti dobar.
Lik na stepeništu
