Sedim za stolom u sobi
čiji mirisi više ne pripadaju nama,
ali kvaka i tamni otvor ključaonice
me poznato gledaju
i moja osećanja splasnu pri spoznaji
prisutnosti predmeta
i nekog prošlog vremena
čiji su oni duhovi
otvorena balkonska vrata me vuku da izađem
iza njih plovi grad
iz noćne magle
izranjaju krovovi,
trepću zidovi
dok ti sediš u sobi
i nadolazeći mir me ponovo podseti
na postojanje
koje ne iščezava.
Magla
