Nije li ti jasno: Štap ima dva kraja,
polomljen – četiri,
ali naša ljubav nema kraja.
Ljubiš me kao ružu od hartije
Bojim se – nekada ćeš doći
i izgužvaćeš me.
Zar opet iznad nas premeštaju nešto
sa desna na levo do prozora,
a ja uporno sedim među svim tim zvucima
i crtam likove,
a posle im ubacujem oblake u usta.
Sa makedonskog preveo Nenad Trajković