Na osnovu poteza koje vuku u prvim mesecima mandata, stiče se utisak, pa se čak može i zaključiti, da svaki novoizabrani ministar prosvete pokazuje težnju ka pomodarstvu i populizmu; vraćanje dualnog obrazovanja u srednje stručne škole samo je jedna od ideja koje pokazuju taj trend. Ovakav sistem nije novina i odavno postoji u ekonomski razvijenim zemljama, poput Francuske, Švajcarske, Austrije i Nemačke. Cilj dualnog obrazovanja u pomenutim zemljama nije obrazovanje u klasičnom smislu, već omogućavanje što lakšeg i bržeg zaposlenja migranata. U ekonomski razvijenim društvima suština je da svaki pojedinac, svojim radom, što pre doprinese još boljim rezultatima te privrede. Dakle, bez jake ekonomije nema smisla obrazovati đake po dualnom programu. S druge strane, jedan od nedostataka dualnog sistema je to sto ono pruža usko stručnu kompetenciju. Oni koji prođu kroz ovakav sistem školovanja, mahom se obučavaju za poslove koji su kratkoročni i najverovatnije neće postojati za nekoliko godina. O tome koji su još nedostaci dualnog obrazovanja, za sajt pancevo.city govori Nikola Ćebić, profesor Elektrotehničke škole „Nikola Tesla“.
– Većina profesora uopšte nije obaveštena o tome kakva je situacija kada je reč o uvođenju novog sistema. Jedino što znaju je ono što saznaju iz medija. Drugi problem je taj što se zagovornici dualnog obrazovanja pozivaju na uspehe iz prošlosti. Istina je da je takav sistem postojao u Pančevu pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, ali je jaz između tadašnje i sadašnje privrede ogroman. Đaci, koji bi se obrazovali po principima dualnog obrazovanja, mogli bi, ukoliko bi našli posao u struci nakon završetka škole, u roku od nekoliko meseci da savladaju ono što su učili tokom godina koje su prveli u srednjoj školi. S druge strane, pretrpeli bi ogroman gubitak time što ne bi mogli da idu na fakultet. Smatram da dualno obrazovanje skraćuje i ovako upitno znanje koje đaci nose iz skole.
Ćebić napominje da postoji još jedan, skriveni problem takvog sistema, koji je ispušten iz šireg vidokruga.
– Ono što se u javnosti ne spominje je to što iza ovakvog sistema stoji očigledna želja da se smanji određeni broj zaposlenih u prosveti, kao i fond časova. Pretpostavljam da će to rezultirati odlivom mozgova i da će otići čak i oni nastavnici koji su svoju karijeru nameravali da ostvare u ovoj zemlji – ističe ovaj profesor.
Mašinska skola u Pančevu je nekada radila po klasičnom sistemu dualnog obrazovanja. Ipak, današnja situacija je malo drugačija jer nisu prepisali program dualnog obrazovanja iz drugih zemalja, već su osmislili svoj.
– Profesori se u septembru dogovore za dva, tri projekta na kojima će raditi u toku školske godine zajedno sa učenicima. Tokom godine, đaci imaju priliku da rade i uče u školi uz stručan nadzor nastavnika. Na kraju godine, oni ne osećaju satisfakciju samo zbog toga što su praktično primenili svoje znanje, već te projekte, na kojima su radili, mogu da stave kao referencu u svoj cv. Naravno, ono na čemu svi profesori insistiraju jeste samostalna želja učenika da rade. Oni đaci koji se istaknu imaju priliku da, uz našu pomoć, izađu i na internet berzu rada gde stvarno ima poslova koji neće tako lako nestati – kaže Vladimir Božičković, profesor Mašinske škole.
Jedan od benefita ovakog principa je taj što nastavnički kadar nastavlja da se usavršava.
– Profesori jesu voljni da rade po ovakvom principu jer rezultat nastaje zajedničkim trudom profesora i učenika. Ovakav pristup u obrazovanju otklanja i eventualni problem viška zaposlenih u prosveti jer profesori nastavljaju da predaju svoje stručne predmete samo što se nastavni plan prilagođava potrebama nastave, a nastavnici imaju priliku da rade na poboljšanju svojih veština i proširenju znanja – ističe Božičković.
Iako je Mašinska škola odličan primer kako uz zalaganje i saradnju profesora i đaka može da se stigne do dobrih rezultata, postoji mnogo razloga zbog kojih dualno obrazovanje ne bi donelo prosperitet. Jedan od glavnih je nedovoljno razvijena privreda. Ono sa čim se sve škole, bilo stručne ili ne, suočavaju je nedostatak podrške nadležnih organa i instituacija. Rešenje koje se nameće je to da se treba okrenuti svojoj prosveti i njenim konkretnim problemima umesto ugledanja na tuđe sisteme funkcionisanja saradnje privrede, prosvete i države.