Poltronisanje i podaništvo su u vršačkim „visokim” krugovima oduvek važile za poželjne osobine. Da se podaništvo i te kako dobro isplati, pokazuje primer nekih lokalnih opštinskih funkcionera, koji su poslednjih desetak godina izgradili ozbiljne poslovne sisteme, samo zahvaljujući tome što su bili najefikasniji poltroni jednom moćniku.
Da njihovi poslovni uspesi nisu zasnovani na znanju, sposobnostima i vrlini, nego na zloupotrebi javnih funkcija i marifetlucima, javnost je za kratko mogla da nasluti krajem 2013. godine, kada je, ni manje ni više nego na opštinskom sajtu, objavljen spisak dužnika, pravnih i fizičkih lica koja duguju Opštini Vršac po osnovu raznih lokalnih poreza i naknada. Tu su se našle i firme tadašnjeg predsednika Opštine Čedomira Živkovića i predsednika Skupštine opštine Vršac Jovice Zarkule, skoro na samom vrhu liste.
Čedomir Živković (Foto: Večernje novosti)
Spisak je ekspresno skinut sa sajta, ali je ostavio pitanje kako je moguće da dva čelna čoveka imaju milionska dugovanja prema opštini u kojoj su najviši funkcioneri? Da li je u pitanju namerno izbegavanje plaćanja poreza, jer sigurno neće sami protiv sebe da pokrenu postupak prinudne naplate? Da li oni imaju moralno pravo da budu i dalje funkcioneri i primaju platu iz budžeta iste te Opštine?
Da bi se saznalo ko i koliko duguje, tadašnji odbornik Dejan Maksimović je u martu 2015. godine uputio Opštini Vršac zahtev za pristup informacijama tražeći iznose dugovanja koje imaju firme u vlasništvu pomenute dvojice funkcionera, ili su povezane sa njima. Opština je odbila da podatke pruži, uz obrazloženje da po Zakonu o poreskom postupku javno se objavljuju podaci samo za dugovanja veća od 20 miliona dinara, a dužnici za koje se podaci traže ne prelaze ovaj iznos (videti ovde – odgovor opštine). Tako smo saznali da dug zaista postoji, ali je manji od 20 miliona dinara.
Jovica Žarkula
Po žalbi odbornika, Poverenik za informacije je u julu 2016. godine poništio rešenje o odbijanju pružanja podataka i naložio Gradskoj upravi da podatke dostavi (videti ovde – rešenje Poverenika). Grad Vršac imao je pravo da protiv rešenja Poverenika pokrene spor tužbom Upravnom sudu u roku od 30 dana. Tadašnji gradski pravobranilac to nije učinio, čime je načelnika uprave izložio kažnjavanju po rešenju Poverenika za informacije. Oni koji su pritiskali Upravu da odbije zahtev za informacije, sada su je ostavili na cedilu, da zbog toga plaća kazne. To je opomena svima koji su pristali da sa njima sarađuju o kakvim se karakterima radi. Poturiće i zloupotrebiće svakog da sebe zaštite, ali druge neće štititi od posledica.
U međuvremenu, obojica funkcionera (dužnika) pronašli su sklonište u Srpskoj naprednoj stranci, i još uvek obavljaju javne funkcije u Gradu Vršcu. SNS je pravi ambijent za njih i verujemo da će se tu dobro uklopiti, sa ostalim likovima, na obostanu korist i zadovoljstvo, a na štetu građana Vršca.