Kada bi bilo moguće ukupnu političku scenu Srbije nekako personifikovati i staviti na psihijatrijski kauč, rezultat analize snova, prošlosti, aktuelne situacije i terapijskih ciljeva verovatno bi se na kraju sveo na dugogodišnje presipanje iz šupljeg u prazno, uz agresivne ispade, narastajuće jungovske senke i monumentalni frojdovski tanatos koji je generacijama zaklonio sunce normalnog života. Uostalom šta je ovde ikada bilo normalno?
Prisustvo psihijatara na savremenoj srpskoj političkoj pozornici je put koji su devedesetih godina u najgorim ratnim danima dramatično trasirali jedan srpski političar u Hrvatskoj, dr Jovan Rašković (1929-1992), i drugi srpski političar u BiH, dr Radovan Karadžić. Ali oni nisu tema ovog članka, premda je drugi od njih jedna od tema knjige o kojoj je ovde reč.
Po opredeljenjima nikako ne pripadajući ovom klubu, na vršačkoj političkoj sceni takođe od tog vremena do danas je prisutna dr Dragica Stanojlović, već duže vreme ponovo opozicionarka i odbornica sa iskustvom obavljanja najviših opštinskih funkcija, ali pre i iznad svega intelektualka formirana koliko na neuropsihijatrijskoj nauci i praksi toliko i na izuzetnom kulturnom aktivizmu, do tačke da je i sama postala važan deo gradske i šire kulturne produkcije. Deo svog intelektualnog angažmana, vezan za list Republika za koji je pisala od njegovog osnivanja 1989. do gašenja 2015. su članci sabrani u knjizi Korak po korak iz mraka u mrak, zapisi 1999–2019, odlično urađen samizdat (uz tehničku i moralnu podršku Olivije Rusovac, Marije Dobrić i Vesne Kukić), predstavljen prošlog četvrtka u vršačkom kulturnom hot-spotu „Tačka susretanja”. Pored autorke, na promociji je govorio i novinar sajta Pančevo Si Ti, Nenad Živković, podelivši brojne utiske o knjizi sa laskavo punim Salonom kod Porte.
Dvadeset poglavlja knjige naslovljeno je godinom plus sažetim komentarom (Godina opasnog življenja, Godina sumnje, sunovrata, besmisla, nazadovanja… do novopridodate Godine stida i nade) a dokumentarnu notu daje činjenica da je taj komentar pisan tada i nije plod naknadnog promišljanja. Koherentnost i sistematičnost u pristupu društvenoj zbilji, kultivisano ali oštro uzimanje mere raznovrsnim fenomenima koji izviru iz domaćeg političkog folklora, Dragica Stanojlović pretvorila je u edukativno raščitavanje društvenih pojmova vezanih za državu i njen aparat, odnosno popis manjkavosti koje su dovele do Godine kada je država prestala da postoji, kao i svih kriza u protekle dve decenije iz kojih je trebalo, ali se nikada nije rodilo istinski demokratsko i pravično društvo. U falsifikatu države, na razvalinama građanske ideje, u mreži manipulacija preovladava ljudski faktor zvani političar čija veština od građana uspešno pravi narod ali ne i konzumente prava. Kao neka vrsta jezičkog negativa slike retrogradnog i korumpiranog društva beležena iz meseca u mesec, smela politička psihoanaliza sa bespoštednim uvidom u procese unutar pojedinca, stranaka, biračkog tela, izazovna i za kontraugao posmatranja, eseji Dragice Stanojlović su zanimljivo štivo o ovom vremenu i akt pobune protiv svega onoga za šta se nismo borili ali u čemu moramo da živimo, iliti kao što je u naslovu rečeno – mraka.