Ove godine u Vršcu će biti održan 62. Grožđembal, odnosno biće svečano obeležen početak berbe grožđa. Grožđembal i ja smo takoreći vršnjaci, jer sam samo jednu godinu stariji od njega, tako da smo zajedno rasli, stasavali i veoma dobro pamtim kako je ova manifestacija nekada izgledala.
Sećam se da su nekada vršačke domaćice i domaćini desetak dana pre Grožđembala farbali kapije, sređivali fasade, prali i cigovali firange i čekali drage goste iz Beograda, Ljubljane, Zagreba, Novog Sada, bilo je tu autobusa i automobila iz čitave Jugoslavije. Vozila bi bila parkirana od Velikog sokaka do ulice Kraljevića Marka. Svi smo bili svečano obučeni, svi veseli, družili se, pili i jeli, i na kraju bi gosti kući poneli lepe uspomene. Na sokacima je bilo maste i vina i banatskih domaćih kobasica. U samom centru Vršca, od Krsta prema Štampariji, pekao se vo na ražnju. Dakle, isključivo se pila masta i vino, a jelo se meso od pečenog vola i banatske kobasice, ništa drugo. Nije se moglo desiti da se kao danas jede svadbarski kupus, punjene paprike, ćevapi, jagnjeće i praseće pečenje i da se pije pivo! Sećam se da si nekada mogao domaće banatske kobasice da kupiš po pristupačnim cenama i da ih sam pečeš na ulici. U njima nije bilo ni soje, ni paprike, niti su pravljene u veštačkim crevima, poput ovih današnjih, koje maltene „eksplodiraju” kada ih pečeš.
Dragi moji, ako niste znali – Vrštani su izmislili fontanu sa vinom! Tri dana je ta fontana bila ujutru i uveče punjena lepim crvenim vršačkim vinom i svako je mogao da zahvati i pije besplatno do mile volje. Koliko ja pamtim, nikada se nije desio neki incident zbog popijenog besplatnog vina.
Danas nam u Vršac na Grožđembal dolaze mnoge estradne zvezde, čija pesma nema nikakve veze sa Banatom i Vojvodinom. Po mom mišljenju, na ovakvoj manifestaciji treba da pevaju Zvonko Bogdan, Anđelka Govedarović, Milan Prunić, Đorđe Balašević, „Garavi sokak”, ali njih nažalost nema. Svedoci smo da se danas Grožđembal sve više pretvara u srbijanski vašar, sa šatorima i pevaljkama, pljeskavicama i pivom, i jeftinom kineskom robom na tezgama, što ne priliči nama Banaćanima. Ovo danas je samo jedan surovi biznis, koji ima jedan cilj – da se od gostiju uzme što više para. Duh pravog Grožđembala, obojen lokalnom tradicijom i kulturnim nasleđem je potpuno izgubljen.
Tako smo došli do neverovatne situacije, da se stari Vrštani danas stide Grožđembala i onoga u šta se on pretvorio.