Krivične prijave protiv Dragane Stankov, koje je potpisala „zabrinuta grupa građana”, dostavljene su tokom oktobra 2015. godine tužilaštvima u Vršcu i Pančevu, kao i Policijskoj upravi Vršca, dok je Agenciji za borbu protiv korupcije dostavljena anonimna predstavka.
To se dogodilo baš u vreme kada se Stankov vratila na čelo Javnog preduzeća Vršac, nakon što je godinu dana ranije smenjena, zajedno sa još nekim lokalnim funkcionerima, koji su iz unutarstranačkog sukoba, izašli kao poražena frakcija vršačkih naprednjaka. Nakon raspuštanja opštinskog odbora, poraženi su se 2015. ipak vratili na političku scenu, a sa njima i Dragana Stankov.
U Tužilaštvu u Vršcu navode da su krivične prijave odbacili jer ne postoje osnovi sumnje da je počinila krivično delo zloupotreba službenog položaja, niti bilo koje drugo delo koje se goni po službenoj dužnosti.
To objašnjavaju time da je utvrđeno da svojim radnjama, Stankov nikome nije pribavila imovinsku korist, nego eventualno nanela štetu preduzeću „Invest stan” u kojem je, kako tumači Tužilaštvo, bila zaposlena kao odgovorno lice. Zato bi se u njenim radnjama eventualno mogla sadržati obeležja krivičnog dela nesavestan rad u privrednom poslovanju za koje je, međutim, neophodno da pričinjena šteta prelazi iznos od 450.000 dinara, što u konkretnom slučaju, tvrdi Tužilaštvo, nije utvrđeno.
Tužilaštvo dalje navodi da nema dokaze ni da je Stankov trošila budžetska sredstva Opštine mimo odobrenih novčanih sredstava, kao ni da je platila svetleće reklame za SNS.
Tužilaštvo je „povodom navoda da je Srpskoj naprednoj stranci uplaćeno četiri miliona dinara sa računa Javnog preduzeća za stambeno poslovanje Vršac, a posredstvom sto fizičkih lica“, utvrdilo i da nije bilo evidentiranih uplata bilo kojoj političkoj partiji.
Tužilaštvo – dopis drugi
Zbog nalaza Tužilaštva koji su u suprotnosti sa navodima koje je Dragana Stankov iznela u svom izveštaju o radu, BIRN je Tužilaštvu u Vršcu uputio još jedan dopis sa pitanjem da li je tokom saslušanja utvrđeno da li je ona taj izveštaj pisala i potpisala.
Tražili smo i da nam se razjasni da li su proveravali poreklo novca koji je uplaćen za kampanju SNS-a, da li su obavljeni razgovori sa ljudima koji su taj novac uplatili, da li se zna kako i od koga su ga dobili i da li se istraživalo eventualno krivično delo pranja novca.
Interesovalo nas je i na osnovu čega je Tužilaštvo odlučilo da Draganu Stankov tretira kao odgovorno, a ne kao službeno lice, budući da sam Krivični zakonik kaže da službeno lice jeste i osoba koja u preduzeću vrši javna ovlašćenja i da je zato ta kvalifikacija suštinski mogla da promeni odluku Tužilaštva. Naime, za krivično delo zloupotrebe službenog položaja, dovoljno je utvrditi da je preduzeću naneta bilo kakva šteta, čije postojanje u konkretnom slučaju ni samo Tužilaštvo ne odbacuje.
Od tužilaštva smo zatražili i Rešenje o odbačaju krivične prijave.
Umesto odgovora na konkretna pitanja, iz Tužilaštva je stigao dopis kojim smo obavešteni da je rešenje o odbačaju krivične prijave poslato oštećenom koji nije iskoristio svoje pravo na prigovor. U konkretnom slučaju, oštećeni je Javno preduzeće Vršac na čijem je čelu upravo Dragana Stankov, koja je istovremeno i prijavljena da je istom preduzeću nanela štetu.
Osnovno javno tužilaštvo u Vršcu
Iz Tužilaštva nismo dobili ni konkretan odgovor na pitanje da li je prijava prosleđena neposredno Višem tužilaštvu, kako bi moglo da proveri elemente krivičnog dela pranja novca. Umesto toga, u odgovoru je navedeno da je o razlozima za odbačaj, Tužilaštvo u Vršcu obavestio i Više tužilaštvo u Pančevu, Apelaciono u Beogradu i Republičko javno tužilaštvo.
Tužilaštvo – dopis treći
Kako nam Tužilaštvo nije dostavilo Rešenja o odbačaju krivične prijave, iz kojeg bi se mogli videti svi razlozi za takvu odluku, ponovo smo poslali dopis i još jednom zatražili odgovore na pitanja, kao i samo rešenje.
Iz Osnovnog javnog tužilaštva Vršac stigao nam je još jedan dopis, kojim su i treći put izbegnuti odgovori na konkretna pitanja, a ponovljeni su i pojedini navodi iz prethodnog koji bude sumnju u njihovu tačnost.
Naime, iz Tužilaštva ponavljaju da su osim krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, vršene i „provere u pravcu krivičnog dela nesavestan rad u privrednom poslovanju iz Krivičnog zakonika i drugih krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti”.
Budući da krivično delo nesavestan rad u privrednom poslovanju ne postoji još od 2013. godine kada je izbrisano, i da je pod istim članom Krivičnog zakonika ustanovljeno krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, moglo bi se zaključiti da je Tužilaštvo proveravalo nepostojeće krivično delo.
Iz dopisa se može videti i da Tužilaštvo tokom provera nije prikupilo čak ni elementrane informacije u vezi sa transferom četiri miliona dinara na račun SNS-a. U dopisu se, naime, navodi da Tužilaštvo prilikom provera nije došlo „do saznanja o imenima i prezimenima fizičkih lica koja su eventualno uplaćivala novac za kampanju.”
Da li su vršili proveru porekla četiri miliona dinara o kojima govori Dragana Stankov, kao i da li su istraživali eventualno krivično delo pranja novca, pitali smo i Više tužilaštvo u Pančevu. U odgovoru je navedeno da to Tužilaštvo nije vršilo provere eventualnog postojanja tog krivičnog dela, između ostalog, i zbog toga što protiv odluke Osnovnog vršačkog tužilaštva, oštećeni JP Vršac (čiji je direktor prijavljena Dragana Stankov) nije podnelo prigovor.
Na kraju, Osnovno Tužilaštvo u Vršcu je odbilo naš zahtev za dostavljanje Rešenja o odbačaju krivične prijave. Ovakvu odluku obrazložili su time da bi dostavljanjem tog dokumenta bila povređena pretpostavka nevinosti s obzirom na to da Stankov, nakon odluke Tužilaštva, nema status osumnjičene. Protiv ovakve odluke BIRN je podneo žalbu Povereniku za pristup informacijama od javnog značaja.
Isti dokument zatražili smo i od Višeg javnog tužilaštva Pančevo, Apelacionog u Beogradu i Republičkog javnog tužilaštva, i sva tri su odbila da ga dostave.
Tekst grupe autora je preuzet sa sajta www.javno.rs
Fotografije: BIRN, Oprema teksta: Pančevo Si Ti
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta koji finansira fondacija National Endowment for Democracy (NED). Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove donatora.