Gušenje slobode izražavanja, represija, sistemske i dirigovane kampanje protiv medija i organizacija civilnog društva pokazatelji su pravog stanja u društvu. Ko su žrtve SLAPP-a? Da li je država najveći slaper? Ključna reč u zaštiti jeste solidarnost.
Kao fenomen, SLAPP je sve prisutniji u našoj svakodnevici bilo da se pojavljuje u obliku tužbe, sa kojima se najviše susreću mediji i organizacije civilnog društva, ili pak u nekim drugim aktivnostima kojima se pritiskaju i zastrašuju pojedinci i pojedinke što istupaju u javnom prostoru, glasno se boreći za dobrobit društva.
O takvim postupcima bilo je reči na tribini „SLAPP tužbe – izazovi i odgovori” 15. aprila u Kafe-klubu „Kupe” u Pančevu, a svoja iskustva izneli su ekspertkinja za medijsko pravo Kruna Savović, novinari Bojan Elek (KRIK) i Nenad Živković (Pančevo Si Ti) uz moderaciju novinarke Ivane Predić (Panpres).
Pančevačka publika bila je u prilici i da pretpremijerno vidi BIRN-ov film „Šamaranje u ime naroda“, a kasnije i da prisustvuje kratkom razgovoru Dragane Obradović Žarković sa autorkom filma Jelenom Zorić i rediteljem Nebojšom Babićem.
Reč – potencijalna pretnja
Nakon mesec dana od upotrebe „zvučnog topa” na velikom protestu u Beogradu javnost i dalje spekuliše šta se stvarno desilo, kao što je to činila i neposredno nakon događaja. Više javno tužilaštvo hitro je reagovalo zbog „neistinitih informacija koje su se širile”, te su svi oni koji su javno istupili mogli da se nađu pred tužilaštvom zbog krivičnog dela izazivanja panike i nereda.
Kruna Savović pomenula je da se o elementima SLAPP-a može govoriti i u pogledu ovog događaja, jer postoji želja da…
Otvoreni poziv
J*baće vam „Vučko” mamu!
Pre neki dan ne odoh na treći ili četvrti Zbor građana Mise, pa sa manjim zakašnjenjem izađem na terasu da pravim buku. Kao što verovatno i sami znate, Misa nikada nije bila bastion demokratski orijentisanih glasača i, mada i ovde vidno zapljuskuju talasi pokrenuti studentima, trebaće vremena da dođemo do preko potrebnog cunamija
A zašto baš ovakav naslov, pitate se? Čuo sam ga od komšije prekoputa. I to ne jednom, ni onako preglasno, ali sasvim dovoljno da se lepo čuje. Nekako vidim to kao pomak od „J*bo vas Đilas, Šolak & drugari!”, i ostalih uzvika koje sam ranije čuo. Ovo već zvuči ličnije. Doduše, letele su i neke saksije sa terase, ali smo ipak dovoljno daleko da sumnjam da bi iko pokušao da dobaci. Nisam rekao da sam na Novoj Misi, gde su kuće relativno blizu i da, pošto prosto ne volim da se dovikujem ni u „mirnodopskim” uslovima, samo sam nastavio da duvam u svoje oružje poznato kao pištaljka.
Mozak mi, kao i obično za pogrešne stvari, nije dao mira. Nekako imam taj nenormalni poriv da pokušam da shvatim šta se događa u glavama onih koji tvorca ovog nakaradnog sistema i zla zaista podržavaju. A čini mi se da je to ovde slučaj. Taj isti mozak, koji nažalost nisam dobio sa „off” dugmetom, takođe je postavio još po koje pitanje, od kojih se izdvojilo „A kako će mi Vučko j*bati mamu?”. Šta još može da mi uradi što već nije? Izuzeću jedino ubistvo, pošto sam hapšenja i prebijanje već prošao u prošloj turi njegove vlasti, kada je bio „samo” ministar informisanja. Kada vidim komšiju dok šetam psa, pokušaću da mu kažem da nam je „Vučko” već j*bao ne samo mamu nego je nastavio po celoj familiji!…
Fotografija dana
OKUPLJANJE SVAKOG DANA
Smeće u Dimitrija Tucovića
RAD NAŠEG SAJTA PODRŽAVA
PST PRIHVATA NADLEŽNOST
