Cenjene sugrađanke, cenjeni sugrađani,
Poštovane koleginice, poštovane kolege,
Drage prijateljice, dragi prijatelji,

Možda će se nekom učiniti da je samodopadljivo i samohvalisavo da novinari pozivaju građane na skupove podrške njima samima, umesto da na takve skupove pozivaju drugi akteri javnog života, koji shvataju važnost i ulogu slobodnog novinarstva u nekom društvu. Objasnićemo, naravno, razloge zbog kojih smo se odlučili na ovaj potez; ali pre toga da spomenemo činjenice koje su nas za ovu akciju motivisale:

Nismo vas pozvali samo zato da bismo vam rekli da smo bili izloženi prljavim medijskim kampanjama iz naprednjačkih krugova, pokrenutim s namerom da nas u ovdašnjoj javnosti diskredituju kao ličnosti, zbog čega smo morali da potražimo zadovoljštinu na sudu; Da je kolegi Dukiću neko još septembra 2022. godine postavio dva posmrtna venca na ulaz u imanje, a da policija nikada nije otkrila počinioce. Da smo žrtve SLAPP tužbi medijskog radnika iz Vršca Aleksandra Čupića; Da tri postupka protiv naša dva novinara još uvek traju pred višim sudovima u Beogradu i Smederevu; Da teško i sporo dolazimo do podataka za ozbiljne istraživačke tekstove o aktivnostima lokalne vlasti i potrošnji javnog novca, jer nas, umesto da nam ih odmah daju, zvaničnici upućuju na pozivanje na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, čime nepotrebno odugovlače proces pripreme tekstova i pokušavaju da relativizuju tražene podatke „nepreciznim zahtevima”.

Nismo vas pozvali ni samo zato da bismo vam ponovo govorili o slučajevima diskriminacije kojoj smo izloženi – od toga da Gradska uprava, javna preduzeća i ustanove kojima je Grad Pančevo osnivač, osim Narodnog muzeja, ne pozivaju naše redakcije na događaje, konferencije i manifestacije koje organizuju. Da se linkovi i kontakt podaci naših redakcija ne nalaze na zvaničnom sajtu Grada Pančeva; Da je naš izveštač fizički onemogućen da prisustvuje poslednjoj sednici Skupštine Grada, jer navodno nije imao akreditaciju, koju, sasvim pouzdano tvrdimo, nisi imale ni kolege koje su već zauzele mesta u sali. Da ne bude zabune, nismo mi željni sedenja na skupštinskom divanu, niti laganog ćaskanja sa gradskim čelnicima, niti nam je krivo, niti nam pogađa taštinu, što nas neuki gradoupravitelji ignorišu. Ne, mi samo mislimo da u javnoj komunikaciji nijedan akter medijske scene ne sme da bude diskriminisan ni po kojem osnovu, uključujući uređivačku politiku. Da su naše redakcije žrtve diskriminacije po političkom kriterijumu, u to nema nikakve sumnje.

Nismo vas pozvali ni samo zato da bismo vam se žalili što ne možemo da računamo na sredstva iz budžeta južnobanatskih opština i gradova po osnovu konkursa za sufinansiranje izrade medijskih sadržaja, jer ne spadamo u grupu ispravnomislećih i prema vlasti hvalećih medija. Kao rezultat zloupotrebe ove inače korisne zamisli, koja je trebalo da doprinese povećavanju raznolikosti medijskih sadržaja – građani ne dobijaju kvalitetno informisanje, ali zato propagandni mediji dobijaju desetine miliona dinara godišnje. Takođe, ne možemo da računamo ni na prihode od reklama, malih oglasa, velikih kompanija i lokalnih oglašivača, koji bi time rizikovali posete raznih inspekcija. Relativno uska ciljna grupa i ograničeno tržište dodatno ugrožavaju održivost nezavisnih pančevačkih medija, a više nego skromni prihodi koje ostvarimo od domaćih i stranih donatora po osnovu projekata nikada ne nadilaze iznos od nekoliko stotina evra bruto, mesečno, za sve.

Poseban objektivan problem sa kojim se suočava medijska scena Pančeva predstavlja blizina Beograda, u čijim…