Izborna kampanja se zahuktava, prikupljanje potpisa podrške izbornim listama je uveliko u toku, Republička izborna komisija je već prihvatila desetak listi, na kojima se nalazi mnogo široj javnosti poznatih, ali i nepoznatih imena osoba iz Pančeva i okoline. Pogledajmo ko su kandidati za poslanike Narodne skupštine iz našeg kraja koji su se pojavili na prvih pet proglašenih listi, od 13. do 15. septembra.
Ko su Pančevci na izbornoj listi SNS kartela?
Republička izborna komisija proglasila je 13. septembra izbornu listu „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija” koja će se pojaviti na glasačkom listiću za parlamentarne izbore zakazane za 25. oktobar ove godine. Među 250 kandidata našlo ih se četvoro sa teritorije Grada Pančeva:
Diplomirani inženjer zaštite životne sredine (!) iz Jabuke Marko Mladenović, poznatiji pod nadimkom Autotjun, dosadašnji poslanik, zauzima 50. mesto na listi. Uprkos svom formalnom obrazovanju, je li, nije nikada u javnosti rekao reč o stanju životne sredine u svom selu niti u Gradu Budućnosti Pančevu, niti je išta korisno učinio za lokalnu zajednicu.
Tu je zatim, na 106. poziciji, književnik iz Beograda sa višegodišnjom adresom u Pančevu, i nekadašnji sepeovac Aleksandar Čotrić. Čotriću, šta ti je ovo trebalo i ovog puta, nekoć si bio pošteni opozicionar?
Na autsajderskom 203. mestu je Ivana Karadžić, koja se predstavlja kao diplomirani ekonomista. Jedno vreme, dok se prezivala Rosić, bila je predsednica Komisije za kadrovska, administrativna pitanja i radne odnose Grada Pančeva.
Blizu začelja, pod brojem 226 našlo se nikome znanim sticajem okolnosti, ime diplomiranog menadžera (!!!) iz Omoljice Đure Topalovića, sa nekim zanimanjem na platnom spisku JKP „Vodovod i kanalizacija”, a u čijim bi radnim listama trebalo pronaći koliko je zaista sati radio u interesu građana Pančeva (hm, nula?), a koliko u interesu kartela braće Vučić (sve ostale).
Kandidatima iz Pančeva, kao i celoj SNS listi, želimo poraz na izborima.
Pančevački sepeseovci, ima li vas?
Došlo vreme za izbore, pa i faktor stabilnosti Ivica Neizbežni Dačić (poznatiji i po drugim nadimcima) prijavio izbornu listu koja se tako nepretenciozno zove, po njemu i stabilnosti. Republička izborna komisija je 14. septembra prihvatila listu kandidata za poslanike koju su predložile Socijalistička partija Srbije, Jedinstvena Srbija, Socijaldemokratska partija Srbije i (neki) Zeleni Srbije (od više vrsta). Tek, na toj listi, od 250 imena, samo jedno je iz Pančeva…
Na (svakako neprolaznom) 87. mestu ove liste našla se Milica Božić (devojačko Mijović), osoba koja je uprkos više od decenije dugom članstvu u SDPS-u…
Otvoreni poziv
Predstavljen program Studentske liste: konkretne sistemske mere i jasna vizija brige o čoveku
Zašto boli? Koliko smo zakasnili i možemo li i kako sprečiti ono najgore? – bila su glavna pitanja na koja se tražio odgovor u okviru programske tribine „Šta studenti mogu da urade za zdraviji život”, održane 22. septembra u klubu „Kupe”
Govoreći o problemima kroz život čoveka kakvog svi poznajemo, Vasilije Matijašević, Miloš Ilić, prof. dr Miroslav Andrić, prof. dr Nikola Nikačević, dr Maja Krstić, dr Jovana Bila Dubaić i moderator razgovora dr Slobodan Šajinović ukazali su na duboku povezanost zdravlja, zaštite životne sredine i značaja socijalne zaštite. Kako je naglašeno, cilj tribine nije bio samo dijagnostika aktuelnog stanja već ponuda konkretnih sistemskih mera i rešenja, jasne vizije brige o čoveku.
Ujedno, predstavljen je program „Studentske liste – Studenti pobeđuju” kao dokument od najvišeg nacionalnog interesa i vizijom društva u kom su čovek i njegovo dostojanstvo konačno na prvom mestu, a ponuđena su i ključna rešenja u pogledu zdravstva i zaštite životne sredine.
Nema brzih rešenja, ni čarobnih štapića
Nakon detaljne analize zdravstvenog sistema i realne slike zdravstva u kome je sve potičnjeno politici, jasno je da malo šta funkcioniše. Prema zvaničnim podacima, sve više ljudi oboleva, a sredstva se sve neefikasnije troše. Novac i drugi resursi ulažu se u bolnice i kliničke centre, te se leče posledice bolesti. Zdravstveni centri su devastirani, nema razvijenog sistema komunikacije među ustanovama, a pacijenti i dalje svoje istorije bolesti nose u kesama. Ne postoji razvijeni mehanizam za palijativno zbrinjavanje, a 40 odsto stanovništva nema ni službu hitne pomoći.
Kao u reklamama, može se dodati da to nije sve. Jer sve ono što živimo svakoga dana nije moguće…
Fotografija dana
Štampa ri ja – Dejan Gaćeša
PARTNERSKI MEDIJI
PST JE ČLAN ANEM-A
PST PODRŽAVAJU
PST PRIHVATA NADLEŽNOST
