Da li su mladi zaista apolitični?

Optužujete mlade da su deo pasivnog građanstva? Da ih ne interesuje dovoljno politika? Da nisu zainteresovani za svoju budućnost? Pitate se zašto su protestovali tek nakon izbora? I, gde su bili na dan glasanja?

Prvo, mora da se razume razlika u kilometrima životnog staža: ovdašnja omladina odrasla je u informacionom dobu, u mnogo čemu se razlikuje od generacije svojih roditelja, to je svima jasno. Zašto analitičarima i starijima onda nije jasno da poruke političkog establišmenta kod njih, mladih, ne prolaze. Političari nisu naučili jezik mladih i u kampanjama im se retko ili nikako ne obraćaju. Berni Sanders je 2016. godine to shvatio i veliki deo njegove kampanje unutar Demokratske stranke pomogli su mladi volonteri. Oni su mu napravili sajt i aplikacije, od svih kandidata njegovi postovi su imali najviše komentara, lajkova i šerova. Mladi su mu pomogli jer je govorio o problemima koji se njih tiču.

Naravoučenije jeste da online i real life među omladinom nisu odvojeni kao što je to slučaj kod strarijih generacija. Većina mladih se informiše preko njegovog veličanstva interneta, koji je televiziju, radio i štampu bacio u drugi plan i zato treba iskoristiti prednost interneta kao medija koji može da posluži za informisanje, ne za manipulisanje. I dobro je što je tako, jer setimo se 30. marta ove godine, kada su se skoro sve dnevne novine u zemlji Srbiji plaćenim naslovnicama pretvorile u reklamni materijal AV. Mladi su svesni da je današnje novinarstvo, uglavnom, glasnogovorništvo ove politikantske vlasti.

Ponižavajuće je to što se stvara sistem vrednosti u kome se mladima, a i ostalima, upućuje poruka da treba da budu članovi stranke da bi uspeli u životu. Možda na najapsurdniji način o tome govori postojanje Omladine PUPS-a (Partije ujedinjenih penzionera Srbije). Ovo je (loš) primer mladih koji su se uključili u politiku. Sreća je što postoje i oni drugi mladi koji imaju kritičku svest i dostojanstvo. Upravo oni ne smeju da dozvole (kao što su to dozvolile starije generacije) da društvo ozbiljno ošteti osveta loših đaka. I da politika „diplomiraj, pa emigriraj“, da politika politikanata sa lažnim i kupljenim diplomama, bude vodeća, kao što je danas u ovoj žalosnoj zemlji. Politička nepismenost najgora je od svih nepismenosti.

Svega 0,02 odsto budžeta Srbije namenjeno je omladinskim politikama. Čemu onda čuđenje što većina mladih, ovih partijski neorganizovanih, ne vidi dela aktuelne vlade kao mesto na kome svoj aktivizam mogu da ispolje?

U prilog paroli studentarije „Ko, ako ne mi? Kada, ako ne sada?“ ide i stav Pančevca Miloša Miškovića (23) studenta građevine: „Od vitalnog je značaja za našu zemlju da se mladi što više politički angažuju. Nije potrebno ući u stranku i bespogovorno agitovati za ideje koje ti tamo plasiraju, dovoljno je biti informisan i razvijati sposobnost za kritičko razmišljanje. Poražavajuće je čuti od bilo kog čoveka, a naročito od mlade osobe ‘mene politika i izbori ne zanimaju’. Ukoliko te politika ne zanima, ti si neodgovoran. Kako može da te ne zanima nešto što ti direktno utiče na život? Pogledajte nedavno završene izbore u Francuskoj, izlaznost je tamo bila 75 odsto, dok smo mi jedva dobacili do 55. Da li živimo toliko bolje od Francuza, pa ovde ne treba ništa menjati?“ – pita se Miloš.

„Smatram da je vrlo važno da mladi učestvuju u političkom životu, jer politika i te kako utiče na našu budućnost: Stoga je bitno da omladina ima političku svest. Jedna od bitnih dimenzija političke kulture je učestvovanje na izborima. To je zaista praznik demokratije i jedini pravi put za iskazivanje nezadovoljstva. U skladu sa tim treba motivisati mlade da se bave politikom, jer se promene u društvu mogu dogoditi samo uz njihovu energiju i ideje“ – ističe naš sugrađanin Aleksandar Jovanović (22), student Fakulteta političkih nauka.
Marko Šelić Marčelo na tribini „Da li su mladi apolitični“ zaključuje da mladi nisu apolitični u smislu da ih je baš briga, nego se ograđuju od politike jer im se ona gadi. Apolitičnost kao negacija nije odustvo stava, nego stav, misli Marčelo.

Zato, zreli i stariji narode, ne dopustite da se, vašim delovanjem ili nedelovanjem, u domenima društva na čije funkcionisanje presudno utičete, rečenica Kokana Mladenovića „mnogo je Srba emigriralo – neki u inostranstvo, neki u sebe“ primeni i na omladinu. Ne lomite im krila, otvarajte im prostor. Mladi će, sa svoje strane, svoj stav sami zauzeti.