Brzina i redosled kojim se odeća našla na podu proizišla je iz ustreptalosti i nestrpljenja da se potpuno upustimo u strasnu igru u koju nas je Eros prizivao… A sve je počelo bezazlenom razmenom pogleda i osmeha na autobuskoj stanici gradskog prevoza. Nekoliko razmenjenih reči, uz još učestalije osmehe. Bila je lepa kad se smeje. Onda razmena kratkih, gotovo neosetnih dodira. Na trenutak sam joj dotakao golu mišicu nadlaktice dok sam objašnjavao da sviram u r’n’r bendu i da studiram. Taj dodir, bilo je to nešto nalik strujnom udaru, jer sam osetio kako se trgla. Koža joj je bila glatka i meka. Glatka bez ijedne dlačice, svetla i prosto je mamila svojom putenošću. Verovatno je osetila potrebu da i ona mene dotakne, pa se ovlaš oslonila celim bokom na moj kuk, a onda se blago odgurnula od mene, uz nekakav izazovan smeh i primedbu da se baš loži na studente-muzičare. Onda je u poslednjem trenutku uskočila u odlazeći autobus usput mi poslavši poljubac skupljenim, blago napućenim usnama. Stajao sam bez reči, zabezeknut i smušen sa ispruženom rukom i osećajem da sam izgubio neku dragocenost.
Pojavila se na toj svirci, posle mesec dana, sva u žutom. Nisam je odmah primetio, a kad sam je prepoznao, obradovao sam se kao da sam pronašao zaturenu dragu majicu ili dobio sedmicu na ispitu na koji sam odlučio da izađem u zadnjem trenutku i očekivao da ću da padnem. Bio sam iznenađen njenom neočekivanom pojavom i kako je vreme prolazilo, prvobitan osećaj prijatnosti zbog toga što me nije zaboravila, prerastao je u talas nekakvog neobjašnjivog ushićenja. Lebdeo sam. Nisam oka skidao sa nje. Igrala je, smejala se, mahala mi. Uopšte ne znam kako se završila svirka. Odjednom smo se našli u nekoj slabo osvetljenoj, prašnjavoj prostoriji iza bine. Jedina svetlost je dopirala kroz otvorena vrata od sijalice u hodniku i naša tela uspaljena i užurbana čas bi bila potpuno osvetljena, čas u senci da bih jedva nazirao boju njenih široko raširenih očiju. Ljubio sam je kao da mi je to poslednji poljubac u životu, dok se ona pripijala uz mene nežno i strasno u isto vreme. Prosto sam zbacio od svirke znojavu majicu sa sebe, a ona se oslobodila prvo gaćica. Jedva ih je smandrljala preko žutih sandala sa visokom štiklom, usput se smejući. Onda se haljina našla na podu istovremeno sa mojim farmericama. Slika kada se oslobodila brusa, kada su grudi iskočile oslobođene stega, dok je stajala potpuno gola samo u žutim sandalama, prosto mi se utisnula u sećanje, verovatno zbog intenziteta osećanja koje su nas oboje obuzela. Upoređujući sve svoje ljubavne doživljaje sa ovim trenutkom, nikada ni pre ni posle toga nisam osetio takvo seksualno uzbuđenje.
Šta se još desilo te večeri, neću da vam pričam, to ću zadržati za sebe… Viđali smo se posle toga gotovo svakodnevno zaneseni zaljubljenošću i bili kao u transu. Bez ikakvih planova, ne gledajući u budućnost, bilo nam je dovoljno to što smo trenutno zajedno. No ovakva priča nije dugo trajala. Život nas je rastavio, ali se zato uvek rado setim njenog imena i tih trenutaka. I sad kad čujem udaranje potpetica po asfaltu, pa bacim pogled na vitke noge kakve lepotice, očekujem da ugledam žute sandale. No uvek budu u nekoj drugoj boji. Jednom ili dvaput, bile su žute, ali nekako drugačije žute. I tada, pomalo razočaran, vratim u sećanje sliku iz mladosti, sliku nage devojke u žutim sandalama i zadovoljno se osmehnem dok mi se duž kičme golicavo penju žmarci.
Crepaja, 4. septembar 2018. g.
