Imao je Božidar taj nerešiv problem nespretnjakovića, večitog gubitnika. Da mu je ta osobina bila zabeležena u genetskom nasleđu ne bi moglo da se kaže, jer su mu i otac i ujak i stric, bili uspešni i uvaženi u svakom smislu u njihovoj maloj varoši, a tek deda… najveći zavodnik koga je porodično stablo pamtilo. Pre bi za Božu moglo da se kaže da je izuzetak, da ne upotrebimo težu reč izrod, jer tako mu je, jadniku, suđeno, kako je govorila njegova baba, posle mnogobrojnih neuspelih pokušaja da nađe životnu saputnicu. Da mu sudbina nije naklonjena, ženski deo rodbine bi mogao da se zakune, jer sve tetke, ujne i strine koje su u njegovom detinjstvu prisustvovale subotnjim kupanjima, prosto su bile zaprepaštene izgledom i veličinom njegove muške aparature. Nikom ko je u užoj i široj familiji znao za taj njegov kvalitet nije bilo jasno kako i pored toga nema uspeha kod ženskinja. Jedinstven zaključak je bio, da on zbog nespretnosti i stidljivosti ni sa jednom kandidatkinjom za brak nije uspeo da dostigne taj stepen intimnosti koji bi omogućio da im pokaže svoj ponos.
Ali, sudbina, kako je zaključio Božin teča Stevan, krojač koji je imao modni studio pored hotela „Evropa”, hoće ponekad i da se nasmeši. Teča Steva koji je bio naklonjen novotarijama, sa oduševljenjem je pričao o revolucionarnom pronalasku koji je preko Pariza iz Amerike upravo stigao i ovde do nas. Bio je to rajsferšlus. Nema više petljanja sa sa dugmićima. Jedan potez… i gotovo. I eto, pojavio se baš u pravom trenutku, da okonča muke mlađanog Božidara. Naime, Boža je bio u poodmakloj fazi udvaranja novoprispeloj učiteljici Danici. Stvari su se solidno odvijale, samo je trebalo da zada onaj završni, trijumfalni udarac. Plan je skovan, pripreme izvršene, odabran je momenat… Teča Steva je ubeđen u uspeh. Boža se malo bunio, kako će bez gaća u bioskop, ali na kraju je ipak pristao.
Večernja predstava u bioskopu „Apolo”. Sala je prepuna. Puno je mladeži, a i porodičnih ljudi. Gospođe su se obukle najlepše što mogu, da se pokažu. I Danica je obukla novu haljinu, ružom diskretno namazala usne, dobro je raspoložena ne prestaje sa ćeretanjem. Svetla se gase, žamor je utihnuo, svi prate zbivanja na platnu. Božin pogled sve češće miluje Daničin profil. Ona povremeno okreće glavu ka njemu i osmehuje mu se. Sad je trenutak, pomisli Boža, nežno je uhvati za ruku, odlučno raskopča rajsferšlus na šlicu pantalona, i povuče njenu šaku ka svom krilu.
„Budalo”, uzviknu Danica i skoči kao oparena.
„Danice, Dano. Pa ja…”, mrmljao je Boža dok je ustajao i pokušavao da se zakopča. Ona je srdita već bila na kraju reda. Dok su začuđeni susedi koji su propustili Danicu ponovo sedali, Boža snažno cimnu rajsferšlus na gore i jauknu od bola.
Ah, ta sudbina…
Crepaja, 16. septembar 2018. g.
