Jedan rezime za dane unatrag… Da ne kažem evaluacija godine, dana i sati… Decembar.
Mesec kada se nametne i iznedri da barem malo prelistamo svoje mesece koji su mu prethodili… Čime su popunjeni i ispražnjeni.
Izbalansirani i poljuljani.
Kratak osvrt na slike – u glavi, u srcu, na dubine i površine…
Dobici i gubici. Pobede i porazi.
Naša neiscrpna snaga koja traje čitave godine, nekada sekunde kao večnost, a nekada sati kao tren…
Rekao bi pokojni Đole B. – ,,Sve ima svoje, i vatra i led, u kap se spoje i čemer i med…”
Nadasve, i do naše percepcije je.
Da li su tuge bile tu da bi prizvale smeh…da li je čaša bila polupuna ili poluprazna…
Sasvim je u redu da u septembru bude prazna cela. Da nema ni kapi. Da smo sebi priznali to i definisali pojavu. Onda nadođe taj neki lahorasti oktobar kada čaša bude puna bistre vode. Sveže. Dovoljne. Prijatne.
Da možemo da je podelimo i sa žednim psom na ulici…
Da li smo darovali nekoga dobrotom i čašću?
Nežnim pogledom?
Zagrljajem i blagim dodirom?
Pomogli gladnom čoveku na ulici?
Uradili nešto što znamo da ne može da nam se uzvrati?
I bili ispunjeni radosnim srcem zbog toga?
Da li smo bili ljudi tokom godine?
Pošteni prema bližnjima, prema sebi?
Koliko smo voleli svoje vredne ruke, svoja stopala koja su hodala kilometre i kilometre…?
Da li smo zastali da udahnemo i oslušnemo telo, ako je tražilo odmor, predah?
Da li smo čuli tuđi glas, vapaj ili radost?
I radovali se bližnjem svome?
Ako smo obećali sebi da ćemo čuti svoje telo i dušu, da li smo im dali da odmore?
Realizacija ciljanih planova može biti ostvarena upornošću i teškom borbom. Niko nam nije obećao raj na zemlji, čini mi se…
Ako uspe, odlično. Mirni smo i spokojni.
Ako ne uspe, odlično. Nije ni trebalo da uspe.
Počinjemo drugi krug. I sve je kako treba da bude.
Sećam se bakine rečenice – ,,Mila, sve što čovek radi – prvo sebi radi”.
Nisam je bila razumela . Sada tu rečenicu živim.
Svesno i odgovorno. Sa posledicama i sa nagradama. Sve po zasluzi.
Ne ljutimo se na gnevne ljude. Besne i agresivne. Nešto ih muči. Negde ih boli.
Samo mi ne znamo gde…
Ne možemo spasiti svet. Nahraniti gladne .
Ugrejati sve hladne.
Možemo biti plemeniti. Možemo kupiti beli luk na pijaci kod bake, ulepšati joj dan i biti zdraviji od njenog ploda.
Ako ustupimo mesto starijem čoveku u prevozu, bolesnima ili ženama u drugom stanju, nismo preokrenuli planetu, ali smo ispali Ljudi…
Nekima su dani bili puni ružičastih boja. Leto, zvuk talasa, more nedefinisane boje, koje leči…
Nekima je more nedostajalo.
Neko je vodio bitku sa plućima, da udahne, da dođe do daha … Nekima je neko nedostajao…
Bio daleko… Od očiju…
Od srca se retko mogu meriti kilometri…
Neko je tokom godine upoznao svoju Ljubav .
Podršku. Dušu koja nalaže svojoj.
Neko u decembru možda jos traga za istom…
Šalje poruku Svemiru da želi jednu mekanu dušu i topli čaj da podele…
Ima i onih koji su čekali malo užitka u sitnicama…
Pripreme za FIFA kup. Katar.
Muškarci. A i žene, sport nema rod i broj u tom kontekstu.
Navijalo se. Svim srcem. Sa drugovima, sa kumovima, sinovima, tatama, mamama.
Zamirišu kokice i strast navijačka može da počne.
Neki su bili očarani, neki razočarani.
Ljudska posla.
Sve dozvoljeno.
Oprostili smo se od velikih ljudi ove godine…
Od boraca, velikana, umetnika, heroja.
Ne znamo koliko ljudi izgube svojih najdražih, to ne piše u medijima. Ispisano je u srcima i dušama.
Za neke smo mnogi znali…
M kao Mihajlović.
M kao Massimo.
Borci koji su ulepšali naša detinjstva…
Odmoriće se natenane, u prostranom plavom svodu i u njemu zvezda…
Circle of life.
Krug, u kojem jedni odlaze, drugi dolaze…
Novi životi koji su se rodili i čekaju oblik i smisao…nove uloge, slatke muke…
Neki zauvek ostaju u nama.
Posebna fioka naše duše gde večno žive i čuvaju nas…
Gde god da pođemo, nosimo sebe sa sobom.
Beč. Prag.
Novi Sad.
Tamo smo gde je naša duša…
Paketići su spremni. Dečiji osmesi su tu.
Detinja sreća je najveća.
Nešto je vrednije od upakovane kutije sa mašnom.
Ruka koja je pakovala i srce koje daruje…
Šta je u kutiji, šolja ili računar, nije bitno.
Najvažnije je da darujemo istinski. Sjajem u očima, toplinom u duši.
I svaki će paketić naći svog vlasnika.
Grlimo se. Jako.
Zagrljaj leči, isceljuje.
Slušajmo se. Dišimo duboko.
Zastanimo, popijmo vodu .
Pomazimo psa.
Obujmo čarape i skuvajmo čaj.
Ova prolazi, Nova će promeniti broj.
Suština neka ostane u nama.
S mirom u duši i čistih misli, neka nam bude Srećna!
