Devojčicu nisu spalili, ali su je „junački” držali direktor škole i razredni starešina, dok nije došao pop, očitao molitvu i tako isterao đavola iz nje. Ovaj događaj, za koji postoje očevici bez imena i prezimena, obelodanile su beogradske novine, inače, najkorisnije, kad ih ne pročitate, nego ih zgužvate i upotrebiti za potpalu.
Ma neću da okolišim. Idiotska priča, doduše već zamakla mesec dana u past tense, pojavila se u „Kuriru”. Poštujući sveto novinarsko pravilo: ko, gde, kada, kako i zašto, tabloid piše da je u selu Velika Krsna zavladao strah, jer se u učenicu osmog razreda škole „Bisa Simić” uselio demon. Bezimeni svedoci ovog đavolskog čina ispričali su kako je ona, pre toga, prizivala duhove. I tako… šta je tražila to je – dobila. Za vreme odmora vrištala je hodnikom, vičući: „Izađi iz mene sotono!” Zalud su pokušavali da je smire, dok je, belih očiju,vilenila unaokolo otimajući se poteri.
Foto: vesti online
Onda je konzilijum glupih zaključio kako nije padavica. A nije ni šizofrenija. „Zovite popa!” povikao je jedan od pobožnih, verujućih u mračne sile. Kao u najboljim vremenima Hitne pomoći, lepršajući anđeoskim krilima stigao je seoski paroh. Istina, bez diplome isterivača demona, ali je pomogao krstom i molitvom za spas duše. I gle čuda! Nebesa su se otvorila. Đavo je utekao iz duše nesretnice i ona je uskliknula, dok su joj se zenice vraćale u oko: „Hvala ti Bože što si me spasao!”
Jedna druga manje žuta novina – „Blic” ne da štafetu kojom Srbi trče u mračnjaštvo srednjeg veka. Držeći se obaveze prosvetljavanja naroda i pedagoških načela, list pod naslovom „Dođu u lancima, sa đavolom, odu mirni sa Bogom” piše da je oslobađanje od demona najzahtevniji čin bogosluženja (???!!!). Pa dodaje kako je nešto slično trebalo da prođe mladić iz Jagodine. Njega su drugari, molim punu koncentraciju (primedba moja), strpali u gepek auta da bi ga odvezli na isterivanje đavola u crkvu Svete Petke.
Prominentni božji sluga Srpske pravoslavne crkve Atanasije Rakita za isterivanje zlih sila preporučuje manastir Devič kao terapeutsku ustanovu najvišeg ranga. Sećam se da su u Devič doveli mladića vezanog u sinđire (na turskom jeziku sinđir – lanac prim. moja), a da se posle molitve toliko smirio da je posle toga bio miran kao jagnje, propovedajući nebesku magiju. Tako „ophrvan sotonom”, vukući lančugu prolazi molitvenog toplog zeca: čelo mu mažu uljem iz kandila iznad groba Joanikija Devičkog. Prislanja mu se krst na čelo i čitaju mu se vračevske molitve. Tu smo, dakle, vrača se!
Iscelitelj šarlatan u Parovima isteruje đavola. Foto: Youtube / screenshot
Ova odvratna umobolština umesto da bude ispitana od belih mantila i ljudi u plavom, kao kec na jedanaest sela je u krilo Atanasiju Rakiti. I on toplo preporučuje odricanje od sotone, čim ugledate svet. Naravno,od beba ne možete zahtevati da se odreknu đavla, ali umesto njih to čine njihovi kumovi. Uz mastan prilog crkvi. Tako odojčad iz „zagađenog sveta” prelaze u božji svet i postaju anđelčići. Umesto da ovog trgovca verskim drogama, nadležni privedu i odrape mu bar prekršajnu prijavu, jer je saučesnički učestvovao u otmicama i mučenju ljudi, on i ostala bratija u mantijama uživaju status svetih krava.
U državi Srbiji koja sebe naziva sekularnom, Crkva predvodi demonsku poteru protiv zdravog razuma. Jahači u mantijama mamuzaju pastvu. Uteruju joj strah u kosti postojanjem zlih sila. Sa oltara bogomolja propovedaju da su nečiste sile u čoveka stigle preko – uma. Okovani razum put je u kolektivno versko ludilo.
