Otišli smo na najnormalniju žurku na Sajmu, prvo nas zaustavi policajac isped hale i detaljno pretrese, usput ćaskamo: Šta ti si iz PA, nije ti cimanje da dolaziš… Nije, produžio posle posla, da je žurka u PA, svi biste se vi cimali da dođete do mene… ma jeste, kvadrat u PA košta blablabla… simpatičan neki momak.
Zatim me odmah nakon ulaza zaustavlja novi policajac, ponovo pretres, gleda svaki džep i pipa sve što mu padne na pamet. Mislim da ih ubija u pojam što nikad ne pokazujem strah već sam namerno super frendli, nekad im to izbije i poneki osigurač. Kažem mu da me je pretresao policajac pre pet minuta, a on meni: I šta? Ništa ti nije našao, akoti ja nađem nešto…
A ja se momentalno setim Parkovaca, bande ponavljača koja je visila u gradskom parku dok sam išao u osnovnu školu i krala pare za užinu. Omiljena fora im je bila: AKO TI NAĐEM IŠTA, UZMEM TI SVE.
Elem nakon dva uzastopna temeljna pretresa, odlučim ja da pretresem sam sebe: lična, mobilni, pare… dobro je, sve je na mestu. Deluju pošteno, ali jbg, nikad se ne zna, ipakje ovo zemlja gde se tone marihuane uzgajaju pod nosom policije, na farmama koje posećuje sam vrh države.
Moram priznati da sam se osećao kao neki propalitet, a ne kao muškarac od 40 godina koji je na kraju naporne radne nedelje odlučio da se opusti, legalno kupio kartu i otišao na najobičniju žurku. Siguran sam da borba protiv narkomanije ne mora da počiva na ovakvom maltretiranju, a još manje da tako izgleda u civilizovanom svetu.
Još mi je neprijatnije što su oba vrla čuvara reda i zakona, bez pardona i krajnje neprofesionalno zavukli gole ruke, dakle bez rukavica i u moj levi prednji džep. U njemu naime uvek držim papirne maramice, needles to say, iskorišćene kad je kraj dana. A tek kad krene sezona alergija, čeka nas zabava bez prestanka. Čim sve ispipaju, eto mene kako tresem nos uz komentar: Jao, valjda nije korona…
Stevan
Odlican clanak o sasvim obicnoj veceri. Bravo.