Još u ranom detinjstvu ga je privlačilo nebo. Noćno. Treperenje zvezda bila je za njega svemirska muzika koju je samo on čuo. I evo, doživeo je da zaista sluša svemirsku muziku. Već osamnaest meseci živi i radi na međunarodnoj svemirskoj stanici, najvećem veštačkom satelitu koji je trenutno u zemljinoj orbiti. Radio-teleskopom, zaista osluškuju vasionu.
„Serjoža, jesi razgovarao sa ženom tokom dežurstva?”, počeo je na engleskom, a nastavio na ruskom „kako je maljenkij Jurij? Jel još ima temperaturu?”
„Bolje je”, odgovori mu ruski kolega „ali temperatura je i dalje preko 37, dovoljan razlog za brigu.”
„Ma biće sve dobro, ne brini. Verovatno je obična prehlada”, govorio je Džon.
„Valjda će sve dobro da se završi…” zabrinuto će Sergej, „nego, spremio sam izveštaj, hoćeš da ga pošalješ? Odoh da pokušam da odspavam. Ako uspem da zaspim bar to malo vremena neću morati da mislim na moguće komplikacije. Popiću jednu pilulicu.”
„Dogovoreno”, osmehnu se Džon „ne brini”. Sergej mu uzvrati osmeh i kao kakav crv se uvuče u otvor koji je vodio u prostorije za odmor. Džon sedne za glavni kompjuter, pogleda izveštaj koji je sastavio Serjoža, pogleda novopristigle podatke sa teleskopa, izvrši minimalne korekcije u izveštaju i pritisne dugmence za slanje. Upiše u dnevnik rada da je stanje bez promena i pusti muziku u slušalice. Izabrao je Pink Flojd. Rasejano je slušao muziku stalno se u mislima vraćajući kolegi Sergeju. Zavoleo je ovog čoveka. Postali su pravi prijatelji. Ne samo zbog toga što mu je Sergej spasao život ovde u svemirskoj stanici, već i zbog osećanja bliskosti. Rezonovali su na isti način, o životu, moralu i niz drugih stvari imali veoma slične poglede… Neće nikad zaboraviti taj dan kad je pri redovnom mesečnom pregledu svemirske stanice i zameni baterija na antenskom sistemu obukao kosmičko odelo i izašao iz kapsule u slobodan svemir. Samo što je zamenio baterije, kad začuje pucketanje u slušalicama i Serjožin glas.
„Vraćaj se! Brzo! Približava se kiša”. Dobro je znao šta to znači. I on i svemirska stanica biće uskoro zasuti kosmičkom prašinom, ostacima nekog asteroda, komadima ne većim od ljudske pesnice, ali veoma opasnim po svemirsko odelo. Odmah je požurio prema vratima dekompresione komore, na ulazu u kapsulu. Na samo nekoliko metara od ulaza, zapanjeno je primetio da se sigurnosni konopac upetljao u antenski sistem i da sada ne može da se dokopa spasonosnih vrata. Neće biti vremena da se vrati do antena i odmrsi konopac.
„Serjoža, konopac se zakačio za antenu!…”
Tada je Sergej rizikujući da i sam strada i kršeći stroga pravila ponašanja navukao skafander i izašao iz kapsule. Nožem je presekao uže i uvukao Džona u dekompresionu komoru. Sledećeg trenutka su začuli šuštanje „kosmičke kiše”. Ostao mu je večiti dužnik. U izveštaju koju su svakodnevno slali na zemlju prećutali su Sergejev izlazak iz stanice, jer je kršenje pravilnika o zabrani istovremenog izlaska obojice astronauta povlačilo suspenziju i srogu kaznu za prekršioca, u ovom slučaju Sergeja, po povratku na zemlju…
Upravo je završio preslušavanje albuma Tamna strana meseca i kliknuo na ikonicu Wish You Were Here, kad je stigla šifrovana poruka. Nije mogao da veruje.
* * *
„Vaša misija jeste civilna”, govorio mu je instruktor US Army u kampu na Floridi (čitaj oficir CIA), ali ne smete zaboraviti vašu obavezu prema otadžbini. U određenim okolnostima, postajete vojnik i moraćete tako da se ponašate. Ovaj deo obuke je veoma važan i ukoliko ga ne savladate, nećete biti upućeni na svemirsku stanicu”.
Sledili su meseci obuke čija je suština bila da od elemenata koji su se nalazili u svemirskoj stanici na različitim mestima, čak i u najobičnijim kuhinjskim aparatima sastavi odašiljač i pusti ga u rad. Taj uređaj je bio toliko moćan da bi poslužio u ometanju signala za navođenje ruskim balističkim raketama, a drugi deo bi poslužio da precizno obeleži ciljeve na ruskoj teritoriji od Baltika do Vladivostoka i pomogne preciznim pogocima američkim interkontinetalnim projektilima.
„Ukoliko dobijete poruku koju će navodno da vam pošalje supruga u privatnoj komunikaciji Nad Sijetlom se gomilaju oblaci, sprema se kiša, pristupite realizaciji operacije. Ako posle toga stigne poruka Pomozi prijatelju, moraćete da eliminišete svog ruskog kolegu.
* * *
Nasmejano Serjožino lice pojavi se na izlazu iz tunela koji je vodio u prostorije za odmor. Proteglio se, a onda mu se lice uozbilji.
„Moram nešto da ti kažem”, reče Sergej gledajući ga pravo u oči, „sin mi nije bolestan. Poruka koju sam dobio je signal…” i tu zastade. Džonu odjednom sve postade jasno. I Sergej je dobio istovetne instrukcije od svojih kao i on. Napetost koja već neko vreme postoji između njihove dve zemlje, prerasla je u krizu. SAD i Rusija su na ivici rata. Budućnost je u rukama njih dvojice. Rat ili mir. Sudbina čitave planete zavisi od njihove odluke.
„Razumeo sam”, odvrati Džon, „neću to da uradim”.
„Znao sam”, reče Sergej i čvrsto zagrli svog američkog prijatelja.
Na monitoru je uzalud treptala poslednja poruka pristigla sa zemlje: Pomozi prijatelju!
Crepaja, 13. avgust 2021. g.
