Prosto k’o pasulj.
Pa naravno, ništa komplikovano, za petočlanu porodicu dovoljno je pola kile pasulja, veća glavica crnog luka, veza zeleni, dva lovorova lista, soli i bibera (probaš pa vidiš). Ako želiš da poboljšaš ukus i dobiješ na kaloričnoj vrednosti i količini, dodaćeš manju dimljenu svinjsku kolenicu (oko pola kile), ili istu količinu suvih rebara. Sve to naliješ vodom i kuvaš ne manje od dva-dva i po sata i na kraju dodaš zapršku. Zaprška: zagreješ masnoću, dodaš tri-četiri čena iseckama bela luka, brašno i alevu papriku. Kad se proprži, zapršku sipaš u lonac sa pomenutim pasuljom i rebrima. Prosto ko pasulj.
Ali nije sve prosto ko pasulj. Naprimer naši životi umeju da budu često komplikovani. Umešaju tu prste počev od članova porodice, preko komšija i šire familije, tašte, švalerke do Sokrata, Platona i Aristotela, a jedno vreme Marksa i Engelsa, pa se onda umeša manje-više večito prisutno pitanje da l’ ima Boga ili ne? Itd., itd. Da se ne upuštamo u pitanje religije jer kad nam lepo ide šta će nam Bog, a kad smo u nevolji onda se Bogu obratimo molbom ili bar pitanjem: Bože, šta sam ti zgrešio? Bog je tu po potrebi ili kako neki kažu. Ne postoji! Ko će to da razmrsi? Ne bih da vodim ni razgovore na filozofske teme, o etici, estetici, šta je smisao postojanja… jer takvi razgovori mogu da traju i nekoliko hiljada godina, a ja bih malo da živim.
„Gde si krenuo zete? Dosadno ti je? A ko će da ošiša travu i da nacepa drva za kuvanje ajvara?”, pita me tašta, kad se dobro raspoložen uputim na utakmicu ili u kafanu na susret sa drugarima. U meni počne sve da kuva, al’ ćutim, ne upuštam se u beskorisnu, unapred izgubljenu raspravu, a i lepo sam vaspitan. Ionako za to imam spreman odgovor.
„Sutra ću mama.”
„Ćale daj koju kintu”, i za to imam odgovor. Mašim se za džep. Vrlo slično reagujem i kad žena kaže da treba da kupi nove cipele. Malo je komplikovanije kad ljubavnica kaže:
„Ne mogu više ovako, hoću da budeš samo moj.”
„Strpljenja dušo, nije baš sve jednostavno…”, najčešći je odgovor sa malim varijacijama.
I tako iz dana u dan. Guram strpljenjem kljuseta upregnutog da okreće dolap. U krug, u krug, utabanom stazom. A odgovor na sve je tu, pred nosom. U stihu banatskog bećarca:
Šargarepo, šargarepo ti ne rasteš lepo
Dole tanka a gore debela, jer si ti to htela!
Da objasnim moje viđenje ovih stihova. Ključne su reči… jer si ti to htela.
Dovoljno je samo da okrenem list. Da donesem odluku. Hoću da živim kako ja hoću, kako meni odgovara. Prosto ko pasulj.
Crepaja, 2. septembar 2021. g.
