Smrt Mire Marković, srpske ledi Magbet, supruge Slobodana Miloševića i nekad najmoćnije žene Srbije oživela je sećanje na susret i razgovor sa njom. U kome je ona zaplakala, bukvalno me ostavljajući dugo zbunjenim pred kišom suza.
Bila je to ’93. ili ’94. godina minulog veka. Vreme lomova u tadašnjem SKJ Pokret za Jugoslaviju. Zvanom i „generalska partija”. U njemu su bili pokojna Mira Marković i takođe pokojni general Stevan Mirković, bivši načelnik Generalštaba JNA. Njih dvoje glavni su likovi iskrsli iz sećanja. Bio sam tada dopisnik ljubljanskog „Dela”. Slovenac, penzionisani pukovnik JNA koji je živeo u Beogradu, zamerio mi je što ne pišem o aktivnostima Mire Marković. Prihvatio sam njegovu ponudu za razgovor. Nije dugo prošlo, a ja sam čekao pred njenom kancelarijom, na desetom spratu tadašnje zgrade CKJ na Novom Beogradu.
Ispred sam zatekao čoveka iz njenog obezbeđenja. Rekao mi je da zna za razgovor, ali da moram da pričekam pošto je Mira Marković na sastanku. Ne znam koliko sam čekao, kad se iz dugačkog hodnika pojavio general Stevan Mirković. Njega sam znao odranije. Bio mi je sagovornik u seriji razgovora sa bivšim jugoslovenskim generalskim vrhom. Te priče objavilo je ljubljansko „Delo”. Kod Mirkovića sam se zatekao nekoliko puta. Živeo je na Dedinju, u Malackovoj ulici broj 10. U početku smo se sporili o ulozi bračnog para Milošević-Marković u slomu Jugoslavije. Odricao je njihovu rušilašku rolu. Kleo se u njihovo jugoslovenstvo. Ali kad je Mira Marković, zajedno sa Brankom Mamulom počela da vrbuje generalski vrh za Miloševićev SPS, „pukla je tikva”. Mirković je postao najveći protivnik vladajućeg bračnog para. „Ja u kancelariju dolazim trolejbusom i autobusom, a Mira Slobinim mercedesom… Jednom sam tražio objašnjenje kako su potrošene pare iz blagajne Pokreta, pošto sam informisan da je deo novca za svoju svadbu potrošio Goran Latinović (kasnije generalni sekretar JUL-a, prim. nov). Taj Mirin potrčko me je napao zbog toga u liftu, pa sam morao da nosim štap da se odbranim”, kazivao mi je general.
Videvši me ispred kancelarije Mire Marković, Mirković me je upitao: „Šta tu radiš dopisničar?, „Čekam profesorku Marković”, odgovorio sam. General je povikao: „Kakva profesorka, ona je najobičnija bitanga. Nego, kad završiš sa njom dođi kod mene u kancelariju”, „Dobro, dobro generale, naređenje-izvršenje”, našalio sam se sa njim. Ali, vrag je odneo šalu. Nisam znao da su se Mira i Mirković na sastanku ljuto zavadili: Markovićeva je tražila da se Pokret SKJ, sa ljudima i imovinom, pripoji Miloševićevim nacional-socijalistima. General odan Titu, komunistima i Jugoslaviji bio je protiv , uveren da je Sloba prvi grobar Juge.
Pojavila se i moja domaćica. „Uđite”, rekla je otvarajući vrata kancelarije. Pokazala mi stolicu preko puta . Onda je sela, pokrila lice rukama i počela da plače. Predamnom se gušila u jecajima najmoćnija žena Srbije. Zbunjen,čekao sam da prestane ova scena. Kako je potrajalo upitao sam je „Zašto plačete, profesorko Marković…?” Odgovor je bio prekidan ridanjem: „Oni su mene, oni su mene maltretirali… pretili su mi”. Očito, Mirkovićeva generalska struja protiveći se fuziji sa SPS-om, izvela je, vojničkim rečnikom rečeno, frontalni napad na Miloševićevu suprugu. Taj sukob, zabeležiće istorija, bio je povod da Mira i „njeni” kasnije osnuju JUL i bace se u zagrljaj slobistima. Tako je bračni par i formalno ozvaničio svoju vladavinu Srbijom. A da. Svratio sam posle toga kod Mirkovića. „Neka je plakala”, odgovorio je kad sam mu rekao šta se dogodilo.
Ljubljansko „Delo”, ne dugo iza toga, objavilo je razgovor sa moćnom Slobinom suprugom. Po dogovoru zvao sam je telefonom. Da je upitam ima li primedbi na napisano. „Nemam”, odgovorila je dodavši „Ali nije trebalo da napišete da sam plakala”. Verovatno je to bio razlog što se razgovor nije pojavio u knjizi Mire Marković „Pitanja i odgovori”. Ali u dokumentaciji „Dela” on je trajno zabeležen.
Srpska ledi Magbet, kako su je neki prozvali zbog njenog uticaja na supruga, pokojnog predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića, preminula je u nedelju, 14. aprila, javili su mediji. O toj ženi pisalo se i pisaće se još dugo. Svojevremeno, razgovarajući sa Jovicom Stanišićem, nekad šefom Državne bezbednosti i trećim čovekom u hijerarhiji moćnih ljudi u Srbiji, „Ledeni”, kako su ga zvali njegovi saradnici, ispričaće mi kako je otišao sa mesta šefa DB-a. Prepričano bilo je ovako. Jovicu je pozvao Sloba i rekao mu da Mira želi da ga makne. Pitao ga Jovice šta hoćeš da radiš. Hoću da se bavim zaštitom prirode, odgovorio je Stanišić. Razlog za Stanišićevo povlačenje sa čela Službe bila je činjenica da je on prezirao Mirinu ekipu – Mirka Marjanovića, predsednika srpske vlade, šefa policije Stojiljkovića i druge odane njoj. Moj razgovor sa Stanišićem o ulozi Mire Marković u njegovoj smeni , objavljen je u „Blicu” pod naslovom „Mira me smenila, Sloba mi dao pare”.
