Učite devojčice da budu ponosne što su žene i da budu glasne

Pročitala sam na članak o 8. martu (Osmi mart nije dan za učiteljice) i zamislila se. Autor teksta je muškarac. Izložio je solidne argumente povodom proslavljanja Dana žena – kako decu ne učimo šta taj praznik zapravo predstavlja, nego se kod mlađe dece svodi na poklanjanje ženama koje ih okružuju. Ženama koje ih paze i čuvaju i podučavaju. Devojčice uz nas uče kako treba da očekuju poklone taj dan, dečaci kako treba da kupe ružu drugarici, devojci, sestri mami. Čovek je tu u pravu. Takođe je u pravu i sa poređenjem Dana žena sa slavom ili Novom godinom.

Ali… pogled na Praznik žena iz muškog ugla mi nikada nije dobro legao. Koliko god da se autor prvobitnog teksta potrudio da veliča žene, kraj artikla je u tonu ”I’m a nice guy”, gde objašnjava kako on ne čestita Dan žena damama koje ga okružuju, već je prema njima pažljiv svakog dana. Kupuje im poklone nevezano za datum. Aha. Super. Svaka čast autoru! Ovde moram da napomenem da ne poznajem čoveka, verovatno je izuzetno pažljiv i verovatno su žene oko njega voljene i poštovane.

Ali… računam da će bar neki broj muškaraca pročitati originalni tekst i pomisliti „Hej, pa ja sam prema svojoj (umetnite žensku titulu ovde) pažljiv svaki dan.” I moguće je da je to istina.

Ali… otvorite oči. Živimo u zemlji (šta u zemlji? Na planeti!) gde ima muškaraca koji osećaju obavezu da taj jedan dan ne dignu glas/ruku/ne-daj-bože-nogu na svoju partnerku, ćerku, drugaricu, majku… Jer je Dan žena. I eto vam ga Dan žena, budite žene uz karanfil koji kao da je iz Žikine dinastije izašao. Od sutra se vraćamo na staro. Od sutra ćemo ponovo da vas gledamo kao inventar koji nije uradio svoj posao, kao ženu koja nije obavila svoju bračnu dužnost i skuvala ručak, obrisala prašinu i izigravala prostitutku u spavaćoj sobi dok joj se telo raspada jer je ceo dan jurila da uradi svoj posao kako treba, sredi kuću i zbrine decu, a mozak već upada u četvrtu brzinu razmišljajući šta sve treba sutra da uradi.

Zato… se obraćam ženama! Naučite svoje devojčice i dečake šta znači Dan žena. Šta su žene kroz istoriju pretrpele dok neke nisu skupile dovoljno hrabrosti da se bore za svoja prava i prava svojih devojčica koje su ostavljale kod kuće, a pritom bile osuđivane zbog svega toga. Čak i dan danas nailazim na situacije gde ako slučajno majka želi da izađe sa drugaricama, otac mora da pristane „da čuva decu” dok nje nema, da muškarac „pomaže u kućnim poslovima” u kući u kojoj i on uredno živi, gde muškarac „sreća moja, ne ume da uključi mašinu za veš”, a u stvarnosti iskorišćava svoje pravo da bude aktivno nesposoban i izvuče se sa tim, a uz to očekuje pohvalu ili možda čak i medalju u slučaju da zna da koristi veš mašinu.

Zato… obrazujte devojčice da i u 21. veku žena teško da može da bude političarka, a da joj ne uskaču u reč kada ima nešto važno da kaže, da žena ne može da bude novinarka, a da joj ne kritikuju svaku reč koju napiše, da žena ako napreduje na svom poslu koji odlično radi i za koji se školovala, sigurno spava sa nekim od muškaraca koji su na višoj poziciji. Obrazujte ih, jer u ovom svetu muškaraca moraju da imaju hrabrosti i snage da se sa tim izbore. I zbog čega? Zbog muškaraca… Učite ih da budu ponosne što su žene, da budu glasne, da ne skreću pogled i ne saginju glavu nikome. Naučite svoje dečake šta znači biti žensko na ovom svetu. Naučite ih da ih je rodila jedna žena i da samo zbog toga (ako ni zbog čega drugog) treba svaki dan da bude Dan žena. Jer veliki broj muškaraca izgleda smatra da ih je otac rodio i da se samo na muškarce treba ugledati. Nekako dobiju ideju da su muškarci jači pol. Možda fizički, ali ni to nisam baš sigurna, jer da kojim slučajem muškarci imaju menstruaciju, verujte mi, svako od njih bi imao bar tri plaćena dana mesečno da sede kod kuće i urlaju od bolova… Žene to sve odrade bez da se požale ikome (možda najboljoj prijateljici).

Ipak… još jednom svaka čast prvobitnom autoru teksta o Danu žena. Lepo je videti da ima i takvih muškaraca, mada ima i onih koji uvek vole da nagoveste kako su oni prema svojim ženama ophode sa poštovanjem, što malo ostavlja kiseo ukus u ustima većine žena.

I… Pre nego što krenete sa izjavama „ja nisam takav”, samo zapamtite da je svaka i ovo mislim bukvalno, svaka žena bar jednom u životu bila dovedena u neprijatnu situaciju od strane muškarca. Čak i o onih kojima najviše veruje. I da se razumemo, dragi muškarci, ne treba nama zaštita, niti ruža za Dan žena. Treba nam samo da nas gledate kao ravnopravna ljudska bića, jer smo svesne da više od toga ne smemo da tražimo; jer onda smo kučke.