Nakon internet senzacije tragikomične reporterke Studija B, opresija medija se i ovih dana nastavlja, po principu „jedan po jedan”. Tehnološki viškovi, otkazi, ukidanje autorskih emisija, uslovljavanja pod velom kompromisa, nisu samo utisci nedelje i medijskog mraka u Srbiji, već besramno mrcvarenje novinarstva kao profesije ubijane bez krvoprolića.
Ovakva izopačena slika je, kroz ekranizaciju nakaradnog i zakopavanje kulturno-obrazovnog sadržaja i objektivnog informisanja, nametnuta kao svakodnevica. Tako, Dnevnik koji slušam i gledam, dnevna štampa koju čitam, postaju i dnevnik koji pišem, ono što živim.
Ono, što je trebalo da bude i moja profesija.
Odluka da studiram novinarstvo mi je, iz ove perspektive, bila ravna odluci da svesno gledam u tablu na kojoj piše: „Izaberi put kojim ćeš se upropastiti u životu”.
Odluka da odustanem od novinarstva, možda jeste psihički oslobađajuća, ali sasvim sigurno poražavajuća, zato što sam dozvolila apsurdu da me proguta.
Apsurd medijske scene, koja je sahranila novinarstvo, kulturu, talenat, sposobnost, čast i asertivnost.
Apsurd, jer su se ponizili sposobni i časni sa diplomom, ohrabrili odustali sa stavom, zaposlili oni što su bez svega toga.
Apsurd, jer je sve novinarstvo, a ne bi trebalo tako da bude. Ne bi trebalo, a do validnih informacija se pre dolazi preko društvenih mreža, nego preko medija.
Apsurd, jer da bi imao posao u svojoj struci i svoj dinar, možeš – samo nije poželjno da budešsvoj.ti
Apsurd, jer kad odeš iz zemlje u kojoj si se rodio, veće su šanse da budeš svoj. Osim što nisi „svoj na svome.”
Postavlja se pitanje, da li je uopšte normalno ponositi se uspehom u ovoj zemlji?
Pojava je da mladi, nakon studija, nisu zaposleni u svojoj struci, pišu za tabloide ili posao nemaju uopšte. Tapkajući tako u mestu, „lepe” im se etikete lenjosti, nezadovoljstva i ogorčenosti, upakovane kao „izgovor” profesionalne neostvarenosti, bez svesti o tome da medijska lepeza uopšte ne motiviše, već demolira volju.
Stvorio se haos od haosa. Zatupelost od pregršt informacija. Vrtoglavica od besmisla i poljuljanih umova.
Stvorena je diktatura u medijima, u koju možete hipnotisano da zurite, na koju možete da (na)sednete ili je jednostavno zaustavite.
MM
Volim Pancevo i njegovu istoriju, a inace sam rodjeni Beogradjanin. Tako sam, eto, naisao i na ovaj sjajni tekst koji kroz prizmu licnog stava svedoci o trenutku u kojem zivimo. Svaka cast, hvala i veliki naklon Emiliji !
Ecclecius
Napustila si novinarstvo? Onda nemaš prava da se žališ i da plačeš kako je situacija teška kroz ovakve tekstove. Pa ti više nisi novinar, šta ti sad smeta? Šta si očekivala, da će sve biti bajno i sjajno? Najlakše je kriviti druge za svoje neuspehe. Najteže je žrtvovati se i boriti se za više vrednosti. Mladi nemaju posao kad završe fakultet? Dušo, niko nije dužan da te zaposli čim završiš studije. Sama si dužna da pokažeš znanja koja će ti omogućiti posao. Diktatura u medijima? Nešto ne vidim da ti neko diktita da ne pišeš tekstove na ovom sajtu. Ili ti možda neko brani da se baviš novinarstvom na youtube? Novinari slabo koriste nove tehnologije, koje nisu podložne cenzuri. Tužna je tvoja tvrdnja da si se „psihički oslobodila“ jer si odustala od novinarstva. Taj neuspeh će vršiti psihički pritisak na tebe do kraja tvog života. Podsećaš me na mog komšiju, deda kojem je vlast kriva za sve. Šteta što smo još uvek okovima komunizma pa očekujemo da nam država sve servira na tacni. Uvek će biti represije prema novinskoj profesiji. Bilo je i biće, jer je takva priroda profesije. A istorija pamti samo one koji su istrajali i borili se do kraja.
antibot
Ecclecius, nakon poslednjeg u nizu napada na novinare, u kome su kuću spalili novinaru iz Grocke, ti izjaviš da neko, ko god bio, nema prava da se žali na situaciju u novinarstvu? Si ti pri sebi? Žao mi je trenutaka koje sam izdvojila za čitanje i odgovaranje na tvoj besmisleni komentar.
ZZ
@Ecclecius, da su mladi danas sami duzni da pokazu svoja znanja i omoguce posao, ne bi masovno napustali zemlju, nego bi znacilo da drzava funkcionise i ne bi nam bio serviran sadrzaj u medijima kakav jeste. Tuzno je ako smo dogurali da novinarstvo pratimo na youtube-u, a ne na televiziji i kroz stampu gde im je mesto. Ovde su svi navedeni apsurdi evidentni.