Ja sam se prijavio za 100 evra pomoći od države. Nisu mi neophodni, naprotiv, plata mi je ostala ista, a troškovi života su mi ovih meseci osetno manji. Takođe mislim da niko ne mora nikome da se pravda zašto uzima nešto na šta ima neosporno pravo, ali evo jednog plemenitog razloga zbog kojeg sam se prijavio bez trunke griže savesti.
Akcija je potekla od Ministarstva finansija koju vodi izuzetno kompromitovana osoba, ministar Siniša Mali. Ministar Mali je do sada imao ne jednu, već nekoliko neoprostivih afera zbog kojih mu u uređenoj državi ne bismo dali ni nacrtanu ovcu da čuva, a ne da vodi Ministarstvo finansija. Sećate li se kojih sve? Učestvovao je u nekoliko afera vezanih za pranje novca, najviše je odjeknula ona sa 24 stana u Bugarskoj, ali daleko od toga da je bila jedina. Siniša Mali je tokom rada u Agenciji za privatizaciju nepošteno odavao poverljive informacije svome ocu, a otkrilo se i da su umešani u otimačinu poljoprivrednog zemljišta. Gradonačelnik Beograda Mali je umešan u divljačko rušenje tuđe imovine, bagerima u strogom centru Beograda uz kriminalno lišavanje slobode i maltretiranje građana koji su se u tom trenutku tamo zatekli. Mesec dana nakon rušenja čiji počinioci nikad nisu pronađeni, noćni čuvar čije je radno mesto sravnjeno sa zemljom je preminuo u bolnici. Gradonačelnik Mali je godinama zaredom imao seriju nameštenih tendera za kupovinu ukrasne rasvete u kojima su proćerdani milioni evra, setimo se samo novogodišnje jelke koja je zamalo kupljena za preko 80.000 evra, a onda naprasno poklonjena nakon što je pljačka otkrivena. Nije ni čudo s obzirom na to da smo je ionako višestruko preplatili godinama unazad. Sinišu Malog je takođe javno optužila bivša supruga za nasilje u porodici, nakon što je manipulacijama pravosudnim sistemom pokušao da joj otme decu, koristeći ustaljenu šemu koju su moćni muškarci u Srbiji koristili prilikom razvoda. Univerzitet u Beogradu je utvrdio da je ministar Mali plagijator, bez srama je krao čitave strane i poglavlja tuđeg intelektualnog rada, pa ih prikazivao kao svoje.
Od brojnosti i obima njegovih (ne)dela (nije navedena ni polovina), šokantnije je jedino kako se malo trudio da nađe neko uverljivo opravdanje ili objašnjenje za svoje nepoštenje. Nekada su ona bila glupa i neuverljiva poput priče sa bugarskim grafologom, a nekad ih nije ni bilo, jer je bilo dovoljno da Vučić kaže: „Ne dam Sinišu Malog”. Siniša ne samo da je besramno prepisivao pišući „svoj” doktorat, već često prepisano nije imalo nikakvog smisla. U bilo kojoj zemlji čiji su građani većinom istinoljubivi i pošteni, politička karijera Siniše Malog bi nakon JEDNE od ovih afera bila zapečaćena. Mi to nažalost nismo, još uvek. Stoga Siniša Mali ne samo da nije okončao svoju sramnu političku karijeru, već je iz godine u godinu sve više napredovao, od direktora Agencije za privatizaciju, preko pozicije gradonačelnika Beograda, do ministra finansija Republike Srbije.
Dok smo tokom karantina bili zatočeni u svojim domovima, imali smo prilike da pratimo višestruke ispade predsednika Vučića koji su se kretali od neuračunljivosti do bezosećajnog sadizma. Pretio nam je da ćemo završiti na Sajmu, da će groblja biti premala da nas sve prime, kukao je kako mora da smisli nešto još groznije da bi nas dovoljno prepao, kao da SMS poruke sa pretnjama italijanskim scenarijom nisu bile dovoljno jezive. U jednom od tih ispada zapretio je da će nas sve zaključati da danima ne možemo da izađemo iz stanova, a onda mu je voditeljka postavila sasvim logično pitanje: Pa kako će ljudi ići u nabavku? Dobili smo iskren odgovor: Ne znam! Videćemo kako… Verujem da je tako nastala i ideja o podeli 100 evra. Kako da pomognemo ekonomiju (čitaj potkupimo puk čije nezadovoljstvo počinje da ključa)? Znam! Podelićemo svima po stotku, pare iz helikoptera, čak i super zvuči! A onda je možda neko stavio prst na čelo, pa seo da izračuna koliko je to ukupno para, koliko će iznositi ostale subvencije, koliko će prihodi države opasti zbog recesije, koliko će zaduživanje biti skupo i uopšte koliko će ono biti moguće? Ali već je bilo kasno, Šizoje se izlaprdao pred kamerama i sada nema nazad.
Iz svega navedenog da se naslutiti kako ova ekipa razmišlja. I ministar Mali i njegov zaštitnik. Diletantski i bez opterećivanja dubljim promišljanjem i planiranjem. I skroz ih razumem zašto. Skoro deceniju unazad, iskustvo im pokazuje da bilo šta što skrive, koliko god greška bila bahata, a opravdanje glupo, oni neće biti kažnjeni. U Srbiji postoji dovoljno ucenjenih, zaplašenih ili prestravljenih da im to omoguće. Od medijskih radnika spremnih da skrivaju istinu ili besramno lažu, do samih glasača, sendvičara i botova koji (za naše pare) održavaju celu piramidu lopovluka i laži. I ja tu ne mogu da uradim gotovo ništa. Nemam način da ni od jednog SNS-ovca napravim pristojno ljudsko biće, još manje mogu da od Vučića ili Malog napravim kompetentne i odgovorne državnike. Nemam načina čak ni da im se osvetim što su izazivali paniku tokom karantina, igrali se sa našim živcima ili što je npr. moja baka bila u kućnom zatočeništvu dok su kafići i restorani još uvek radili, a puštena je iz njega tek nakon što su otvorene prve teretane i solarijumi. Ali mogu da mu uzmem 100 evra, onih koje ću kroz porez svejedno da vratim sa debelom kamatom. I ovo je jedna od retkih prilika gde od mene nešto lično zavisi, kada već drži u šaci i policiju i tužilaštvo, i sudove i Agenciju za borbu protiv korupcije, i REM, i… listi nema kraja, više nije ostala nijedna institucija koju nije zahvatio kancer partokratije.
Znate, ovde bi mu i rođena majka Angelina poslala poruku sa punjenim lignjama: Sine, prijavila sam se za stotku, da barem jednom u životu shvatiš kako nekad prvo treba razmisliti, pitati još nekog stručnog za mišljenje van tvog poltronskog okruženja, pogotovu pre nego što glupost izblebećeš pred kamerama. Barem jednom da ti se obije o glavu što imaš jezik brži od pameti. Ali gospođa Angelina je cenim penzionerka, tako da će evre dobiti po automatizmu, stoga će morati svog sina, nesuđenog huligana, da (do)vaspitava na neki drugi način. Nebo zna koliko joj je posla ostalo, a nažalost svakog dana gledamo na TV-u i mi ostali.
Karikatura: Dušan Petričić
