Utorak, 11. jul ujutru. Prošlo je tek četiri sata i 45 minuta od ponoći i Pančevo i dalje spava. Ni sunce se još uvek nije razbudilo i zasijalo u punom sjaju. Deca bezbrižno sanjaju najlepše snove. Učenici uživaju u letnjem raspustu i u tome što nemaju jutarnje školske obaveze. Studenti su nedavno legli, jer su pripremali ispite za predstojeće odlučujuće ispitne rokove. Oni srećnici koji imaju posao, uskoro je vreme da se probude, jer ih čeka novi radni dan, ali, i oni i dalje spavaju. Jedino su se penzioneri uglavnom probudili, sa namerom da iskoriste svaki mogući minut, kao i da među prvima odu do obližnjih prodavnica i potroše više novca, jer im se penzija povećala za čak 1,25 odsto.
I onda je u toj mirnoj, tihoj, ranojutarnjoj toploj atmosferi, najlepše dečije snove, učenička neobavezna jutra, studentsku „laku noć”, zaposlenima poslednje minute odmora, penzionerima ispijanje kafe, prekinuo onaj – Srbima dobro poznati zastrašujući, preglasni, neizdrživi zvuk vojnih aviona koji prenisko preleću iznad pančevačkih naselja!
Kada je delovalo da smo možda samo loše sanjali i da nam se učinilo, dogodilo se opet! Sada još brutalnije, oko sedam sati i 10 minuta nekoliko MiG-21 Bis i UM (spekuliše se da li su bila tri ili četiri, ali ne manje) u maksimalnoj brzini po rečima očevidaca lete na oko 100 metara od tla! Oni koji su čuli avione, verovatno su pomislili da su neprijateljski i da će im se jedan od njih zakucati u kuću ili zgradu.
Izgled jednog od aviona koji je prestravio građane
Ko je prestrašeno tražio zaklon u toku ova dva proletanja, gde god se nalazio u tim momentima, sigurno nije zaboravio na užasavajuću sirenu koja označava opasnost… Treba li uopšte spominjati bez samostalnog zaključivanja, da su ova dva dešavanja u kratkom vremenskom intervalu veoma asocirala na bombardovanje 1999. godine? Ko je zapravo dozvolio/naredio/odobrio/isplanirao/predložio proletanje vojnih aviona na visini koja jedva prelazi trocifreni broj metara?! Na ovo pitanje – odgovora nema! A nije da se nije tražio; jedino što je moglo da se sazna od Vojske Srbije, jeste da je to bila vojna vežba, ali da se ne smeju otkrivati (!) drugi motivi ovakvih nenajavljenih akcija. Da li su i pre tačno nedelju dana, kao i pre tačno 18 godina, majke morale lažima da smiruju uplakanu, a pre svega uplašenu decu – da se to napolju čuo zvuk vozova koji sviraju da upozore na svoj skori prolazak?
Umalo da crkva ostane bez svog najvišeg dela
Izgleda da jesu… Nekoliko sati nakon tih zbivanja, u Fejsbuk grupi koja okuplja mahom Pančevce i broji oko 16.000 članova, vodila se oštra diskusija na ovu temu. Roditelji su se usaglašavali i prepričavali kako su im deca bila neutešna, zato što se nikada nisu tako uplašila. Neki su prokomentarisali da ništa nisu ni čuli, a to su uglavnom bili građani iz Centra. Bilo je i nekih komentara koji opravdavaju ovo vazdušno iživljavanje kroz zagađeni pančevački vazdušni prostor, očigledno naviknutih od svojih šefova iz Slušaj Naprednog Slepca da klimaju glavom šta god oni rekli – koliko god to bilo loše. Pa su se tako „najhrabriji” Pančevci hvalili kako su današnji muškarci mnogo plašljivi, nudili pelene za odrasle, i komentarisali kako je dobro dok ih čujemo, jer, kada to više ne bude slučaj, onda treba da se zabrinemo ko će nas braniti u slučaju napada.
Sa jedne strane gledišta, ljudi koji imaju takvo mišljenje su u pravu, jer naravno da treba da budemo zadovoljni što imamo čime da se odbranimo u slučaju napada (u to koliko je to kvalitetna odbrana, nećemo zalaziti). Sa one druge, dozvolićete – zdravorazumske – ko još normalan bi opravdao letenje punom brzinom pri takvoj „visini” u redovnom i mirnom stanju, koje je pretilo da sruši i tri krsta na crkvi Svetog Save na Misi?!
Ako su već želeli da testiraju u kakvom stanju nam je eskadrila – mogli su to da najave nekoliko dana pre, da se makar pripremimo i ne iznenadimo, kao što se najavi uključivanje one strašne sirene koja će kod nas doživotno biti trauma iz ’99. Ako su želeli da provere brzinu letelica pri takvim „visinama” – mogli su to da urade u bilo kojoj nenaseljenoj oblasti Srbije, a nažalost sve ih je više. Ako su želeli da se bahate i iživljavaju nad nama i obaveste nas po prvi put u novijoj istoriji Srbije da se Predsednik ponovo probudio pre petlova – uspeli su. A ako je jednim od aviona (ili možda svim odjednom?) upravljao novoizabrani ministar odbrane Aleksandar Vulin, kako bi ublažio makar malo svoje razočaranje što je svojevremeno proglašen nesposobnim za vojsku – onda bi trebalo da shvati da se ovakve akcije neće tolerisati, i da bi trebalo da pročita šta mu građani Pančeva jasno poručuju – Pančevo Nisi Ti!
