Nebo je, ovog subotnjeg popodneva, plakalo nad Beogradom, gde je održan Europrajd, priredba pripadnika LGBT populacije, čiji je domaćin bila prestonica Srbije. Nije sijalo sunce, nije se na nebu pojavila duga, a zastavu duginih boja, simbol ove manjinske grupe koja mukotrpno traži svoja prava pevajući o ljubavi, izgazili su, na trenutak, njihovi mrzitelji. A onda je počela šetnja „prajdovaca”, obručenih policajcima pod šlemovima i s batinama u rukama. Oni su štitili učesnike od razgnevljenih navijačkih hordi koje su vrebale, s one strane obruča, šetače pod kišobranima duginih boja. Taj „đir” od Ustavnog suda do Tašmajdana gejeva, biseksualaca i transseksualaca, napokon održan, ništa neće zadugo promeniti u Srbiji. To je zemlja pod okovima Srpske pravoslavne crkve, čiji popovi bludniče nad decom, a pastvu hajkače na „pedere” i, kako kažu, rušitelje tradicionalne srpske pravoslavne porodice.
Crkva je, ovde, jednostavno raskupusala Ustav, čije slovo kaže da je zemlja Srbija sekularna država. Namerni da spreče „bogohulnu” paradu ponosa arhijereji su, neku nedelju pre Prajda, izveli na ulice Beograda silesiju svojih podanika. Ti nositelji krstača i slika ratnih zločinaca, ne priznaju tvrdnje medicinske nauke da homoseksualnost nije bolest. Ako ćemo pošteno istini pogledati u oči, većinska srpska populacija više veruje da su „pederi” bolesnici i da ih treba saterati u tesnac torova. U takvoj atmosferi i očekivanju da dobiju napokon svoja prava kao i drugi građani, i da, između ostalog, mogu da mirno izađu na ulice i protestuju, pripadnici LGBT-ija su napokon prošetali gradom koji je njihov isto onoliko koliko i drugih.
Beograd je ove kišne i hladne subote od jutra do večeri bio u pravom opsadnom stanju. One koji su nameravali da uđu u njega čekala je policijska „sačekuša”, postavljena gotovo na prvim gradskim kapijama. Ako niste stanovnik užeg gradskog jezgra niste mogli da uđete u centar grada. Tu pred parlamentom države još prepodne Aleksandar Vučić pozdravio je svršene pitomce vojnih akademija proizvedenih u prve oficirske činove i obećao im vrhunske plate za čuvanje države koja ne da ni „stopu otadžbine”. Taj ceremonijal majstor svih srpskih parada, istovremeno, odbija da potpiše Nacrt Zakona o istopolnim zajednicama, tekovini koja je ušla u pravne sisteme mnogih evropskih zemalja.
I dok su novoproizvedeni potporučnici srpske vojske tradicionalno bacali šapke u vis i ponosno promarširali ispred skupštinskog zdanja, učesnici današnje Parade ponosa nisu mogli da se, popodne. okupe na istom mestu. Pod pretnjom opšte zabrane parade, pravdane potrebom da se sačuva bezbednost građana zbog mogućeg sukoba sa čuvarima „tradicionalne pravoslavne porodice”, potisnuti su na drugi prostor i skraćenu maršrutu šetnje kroz grad. I to su organizatori Prajda „izboksovali” uz pritisak evropskih zvaničnika i parlamentaraca na Aleksandra Vučića. I sva ta gungula koja je ovde trajala nedeljama pre Europrajda, desila se, uprkos činjenici, da je Srbija prihvatila još lane da bude domaćin evropskoj Paradi ponosa.
