Ovih dana Srbiju su preplavile slike koje jasno govore da se u radnom ropstvu nalazi 500 radnika iz Vijetnama. Oni se nalaze u radnom logoru i rad na izgradnji fabrike Ling Long na periferiji Zrenjanina. To je bilo toliko potresno da su slike otišle u svet. Oko 30 stranih televizija, među kojima i CNN su to objavile. I svi su se odjednom zainteresovali za ropstvo u Evropi. Vijetnamci su našli snage da stupe u štrajk. A onda je užas počeo da se dovodi u red.
Najveću zaslugu za otkrivanje te mučne istine o jednom od oblika savremenog ropstva ima Ivana Gordić Perc, novinarka VOICE (Vojvođanski istraživački centar). Ivana je to saznala, profesionalno istražila i hrabro javno objavila, uz podršku svoje medijske kuće. Veliki je to uspeh za medijsku kući i san svakog novinara. Sve joj pohvale upućujem. Uz pohvale upućujem joj i molbu:
Ivana, molim te, napravi prilog o još jednom ropskom položaju u Srbiji, o vladavini prava koja se nalazi u specifičnom pravnom ropstvu.
I vladavina prava u Srbiji je u nekoj vrsti institucionalnog logora, i ona ima loš i nehuman smeštaj i još goru ishranu, i od nje se traži prekovremeni rad, i ona nema svoja prava, i njoj su oduzeta njena dokumenta. To je slučaj mnogo veći nego što je 500 Vijetnamaca. Naravno, ne želim da umanjim muku i patnju ropskog položaja čak i jednog čoveka, a tek ne njih 500. Jedna je teška muka te ljude naterala da dođu u daleki, njima nepoznat, pa i stran svet. Imali su, kako se saznaje, dogovor, pa čak i ugovor sa poslodavcem. Očekivali su, kao i svaki čovek, tretman kakav priliči ljudskom biću, bez obzira na to da je radnik, tehničar ili inženjer. Ali, kako to obično biva u Srbiji, na periferiji Zrenjanina dočekala ih je druga muka: radni logor i ništa od obećanog i ljudskog. Ti će ljudi, Srbiju pamtiti kao mesto za izbegavanje, jer će ih za nju vezivati samo muka. I o tome će širiti glas na Dalekom Istoku. Umesto da smo od njih napravili 500 ambasadora da o Srbiji šire glas kojim bi se ponosili.
Nije se moglo tek tako u Srbiji uspostaviti radno ropstvo, za to je bio potreban pogodan teren. Pa, jel to znači da je Srbija, zemlja za ropsko pogodna? Mučna je to istina, ali biće da je baš tako. To plodno tlo za radno ropstvo bazira se na vladavini prava. Da je ima, ne bi bila moguća tako gruba nezakonitost. Bez da, ovom prilikom, dublje ulazim u razmatranje vladavine prava, reću ću da je i ona u ropstvu!
U slučaju vladavine prava reč je o specifičnom pravnom ropstvu. Dakle, ona je tu, isto kao što je tu i 500 Vijetnamaca. I ona „radi”, isto kao što i 500 Vijetnamaca rade. I ona je u nekom obliku ropstva, isto kao što je 500 Vijetnamaca u nekom obliku ropstva. Isto je im još nešto, i vladavina prava i 500 Vijetnamaca u krajnjoj instanci imaju jednog istog robovlasnika.
Ivana je uspela da od ropstva oslobodi 500 Vijetnamaca. Molim je da oslobodi i vladavinu prava. Ja ću joj sa svoje strane pomoći. Ali, molim i sve druge, da joj u tome pomognu, okoliko koliko mogu, i na način koji mogu.
Ako nije jasno, red je da kažem, da to što je vladavina prava u ropstvu, znači da smo u nekoj vrsti ropstva većina nas građana Srbije.
