Ministarka na audiciji za rijaliti

Ne smemo se nikada privići na nenormalno. Goran Marković nije samo veliki umetnik već i osoba čiji svaki nastup koji sam do sada ispratio odiše izuzetnom dozom pristojnosti i smisla. Stoga je neverovatna, ali pre svega nedopustiva sloboda koju je ministarka Kisić Tepačević dopustila sebi uputivši Goranu seriju uvreda.

Čak i kada je reč o prenesenom značenju, apsolutno je nedopustivo da ijedan medicinski radnik javno postavlja „dijagnoze” i „anamneze” bilo kome, pogotovu ne svojim neistomišljenicima. Makar i kao satira, ovakav način ophođenja je neukusan i nedostojan lekarske profesije. Jednako velik problem je što žena koja je na poziciji profesorke Univerziteta u Beogradu, seje uvrede na nivou učesnice vulgarnog rijalitija nazivajući Markovića frustriranim, agresivnim, umetnički impotentnim i lišenim nacionalnog identiteta.

No najveći skandal je što su napisane uvrede potekle od ministarke u Vladi Srbije. Shvatite već jednom da je ministar pre svega sluga naroda, Dariju niko ne sili da bude na toj poziciji, ali dok god jeste na njoj, ona radi za Markovića, kao što radi i za mene i za sve vas. I zato ne sme sebi da dopusti takav ton i rečnik, šta god mislila o bilo kome od nas. Ma koliko puta viđeno, to nije i nikada neće biti normalno.

Ali nemojmo dopustiti da nas ministarka zamajava. Ova serija besmislica i uvreda dolazi iz iste kuhinje kao i drama oko grafita sa Ratkom Mladićem. I mi sada treba da se sablažnjavamo, komentarišemo i skrećemo fokus sa važnijih tema. Treba da zaboravimo plan da se naša najplodnija zemlja žrtvuje zarad tempirane ekološke bombe za smešno male pare. Ili da imamo dve termoelektrane na ugalj koje se nalaze na oko 95 i 35 kilometara od centra Beograda (a još samo malo dalje od Pančeva), u kojima se loži ugalj toliko lošeg kvaliteta da ga mnogi karakterišu kao blato. Ove elektrane ne samo da emituju nedopustivo veliku koncentraciju sumpor-dioksida i PM čestica, već proizvode i ogromnu količinu toksičnog pepela čija se količina povećava što je kvalitet goriva koje se loži gori. Bilo bi zgodno i da ne mislimo koliko bi npr. magnetnih rezonanci moglo da se kupi za svaki dan uvoženja papreno skupe struje u trenutku kada su elektrane bile van stroja zbog katastrofalno lošeg uglja?

Premijerka sumnja na sabotažu i zbilja ne mora da traži pomoć od keramičara na čelu Udbe, evo odaću joj ja tajnu ko je glavni saboter. U pitanju je čovek kome se ona obraća sa „šefe”, Aleksandar Vučić, predsednik premijerkine i ministarkine stranke, a ujedno i uzurpator položaja predsednika Republike. On je započeo sabotažu EPS-a još pre nekoliko godina, kada je na mesto direktora postavio vlasnika pečenjare.

I strašno je šta vam sve taj čovek radi. Od lekara zaposlenih preko stranke koje voda autobusima da mu tapšu na mitinzima, do ministarki od kojih se očekuje dodvoravanje velikome vođi i dokazivanje poniznosti odbacivanjem poslednjeg zrna dostojanstva i kredibiliteta koje su pre ulaska u stranku imale. Kako su padale razne druge despotije, tako će se raspasti i janičarski sistem po kojem su braća Vučić ustrojili SNS. Sendvič brigade mogu da računaju na to da se jednog dana nećemo sećati kako i koliko dugo su nas kao celokupno društvo vukli ka dnu, ali da li ministakra Kisić Tepačević stvarno veruje da će u eri interneta njeno valjanje u partokratskom blatu ikada pasti u zaborav?!?