Prethodnih dana javnost je obaveštena o jednom produženom događaju: farbanju fasada u boje državne zastave u novosadskom naselju Liman, gde je na nedavnim izborima u tri mesne zajednice pobedila grupa građana (što znači da je neprikosnovena sveladajuća stranka na njima poražena). O kakvom je to molerisanju reč? NN izvršilac, a najverovatnije više njih – tokom noći su, mimo znanja i odborenja vlasnika objekta prekrečila nekoliko fasada u boje državne zastave. Vlasnici objekata su događaj prijavili policiji, i angažovali molera da fasade vrati u prvobitni izgled. Na to su opet reagovali NN izvršioci i pod okriljem noći ponovili svoje delo. Sve to praćeno je zapaljivim izjavama, a neke su izlazile iz okvira tzv. „pristojnog” rečnika. Taman kada smo pomislili da se molerski blic rat okončao, zlo nas je demantovalo.
Molerski rat je dobio novu formu i preneo se na tviter, gde je korisnik AntiBeListic objavio fotošopirani zid obojen u boje državne zastave sa logoima firmi koje su predstavljale afere, tipa „Jovanjica” i „Krušik”. Na duplu žalost za nas Pančevce, „Azotaru” niko ne tretira kao aferu. Kada i kako će se molerski rat okončati ostaje pitanje, ali je izvesno da zlu, za sada, kraja nema.
Kako dati vrednosni sud o navedenom produženom događaju? Svakako u obzir treba uzeti više faktora: Zakon koji reguliše upotrebu državne zastave, ujedno sprečava njenu zloupotrebu. Zatim privatno vlasništvo, a fasada to svakako jeste. Ne treba podceniti ni činjenicu da se sve događa na području MZ u kojima je došlo do smene vlasti. Ove činjenice rađaju pitanje da li može čak i državna zastava da se zloupotrebi? Očigledno je da može. Da li je to maksimum zloupotreba, ili mogu da obuhvate i mnogo više?
Ako je, a svakako jeste, isticanje državne zastave čin patriotizma, zašto ih onda nema i u MZ sa drugom vlašću? Jel’ to znači da su MZ na Limanu patriotske, a druge MZ nisu patriotske? Ili to znači da patriotizam nedostaje samo MZ na Limanu, te ga treba državnim zastavama ojačati? Sve u svemu, šteta je pričinjena; u manjoj meri materijalna, a mnogo veća nematerijalna. Narušenu su iovako krhki odnosi među komšijama. Netrpeljivost se pretvorila u mržnju a kritika u vređanje. Reklo bi se da nam kao narodu ne valja posao i da nas ničem dobrom neće odvesti, ako tako nastavimo. Miris građanskog rata se za trenutak osetio i na Limanu. Mi, Pančevci smo imali priliku da ga na kratko osetimo početkom godine, prilikom „kokoška i vriska” napada na Mariniku Tepić. Srećom taj je mini građanski rat u Pančevu bio uvezen, te je nestao brzinom kojom je i nastao. Nadamo se da će mini građanski ratovi prestati, i pozivamo sve građane Srbije da im se odupru.
