Od vrata do vrata

Polako kreću predizborne aktivnosti. To sam primetila tek kada se oglasilo zvono na vratima u 6 sati posle podne, tu pre neki dan. Sedim tako sama i uživam u mirnom popodnevu kad odjednom zvuk zvona na vratima. Od kada imamo kapiju na ulazu u dvorište zvono se više ne oglašava jer se posetioci najave ranije, kad stignu ispred kapije. Tako da sam i zaboravila kakav je to zvuk. Iznenađena sam ne znam ko je, mislim možda komšinica. Otvorim vrata kad, dve devojke, mlade, lepo obučene, sa maskama ,sve po propisu. Kažem ja začuđeno: „Dobro veče”. One meni uzvrate ljubazno: „Dobro veče”. Šta je sad, mislim se? „A ko ste vi?”. „Mi smo XYX-stranka, partija. Znate nama treba…” Ostatak nisam čula jer sam rekla ljubazno „ne treba” i zatvorila vrata.

I tako shvatim da je počelo ponovo sve ispočetka. Pitam se u kom veku će ovakav način remećenja reda i mira u Srbiji prestati. Ne razumem mlade devojke i momke koji nemaju svoje ideje već se troše na tuđe pohabane. Suviše su mladi pa se ne sećaju tih istih za koje sada agituju. To je prednost tih istih. A tu prednost iskorišćavaju jer obećavaju. A mladi valjda treba da rade nešto drugo. Da pošteno uče škole, da postaju bolji u svom poslu, da se kulturno obrazuju, druže… A šta je ovo ? Dragi moji mladi ljudi šta je to što vas inspiriše da nedužnim građanima zvonite na vrata? Ko vam je rekao da smete bilo koga da pitate za koga će glasati? Otkud znate da će vam reći istinu? Hoćete li na dan glasanja zvati te ljude telefonom po deset puta da ih gonite ko goniči robova?

Jednom ovo mora prestati; nadala sam se sa mlađom generacijom, ali uzalud, vidim da se pelcer primio. Da li uviđate koliko je to pogrešno? Jer ako vas od vrata do vrata i kol centri dovedu do pozicije, radnog mesta ili čega već, nećete znati da radite to gde ste isporučeni, a onda imamo ovo što vidimo i čujemo, a neki i osećaju ovih hladnih zimskih dana. Nikola Tesla se u grobu prevrće. Zar nije strašno uzeti tuđe živote u svoje ruke i pojma nemati, pa ih time upropastiti. Vidim sad, sramota ne postoji, samo kao reč. Moral je sumnjivog značenja a, nedostatak samopouzdanja (pouzdam se u sebe, a ne u XYX) je na maksimumu.

Shvatićete jednog dana svu pogrešnost ovakvih aktivnosti. Shvatićete da život ima ograničen broj sati, a da ste vi svoje protraćili na varku. Većina će shvatiti, samo da im ne bude kasno. Jer ono „nikad nije kasno” nije baš tačno. Ostaće manjina koja nikada neće shvatiti ali to je OK. Bitno je da bude manjina.

Shvatite na vreme, vi ste mladi, a život je lep. Budite to što jeste i budite najbolji lekari, apotekari, inženjeri, vaspitači … Stojite čvrsto iza svoje stručnosti, gradite je neprekidno i ne trošite vreme svog života na one koji se bore za vlast. Jer svako ko ima ideju da bi na vlasti bio, ne treba da bude. Tu već nisu čista posla. Proučite malo razvojni put aktera vlasti koje se ovde premeštaju sa stolice na stolicu, dok vi idete od vrata do vrata. Isto već tridesetak godina. Pa sve vam je valjda jasno. Ili možda nije ili će tek biti. Na vama je, mladi ljudi.

Ko voli naučnu fantastiku može da pročita Autostoperski vodič kroz galaksiju, odlična knjiga o vladavini i vlasti.