Kao rođeni Pančevac, sa svojim gradom prošao sam kroz sve promene istog, od svojih prvih svesnih dana do danas, a bilo ih je… Nekako se i grad tokom prethodnih decenija prilično izmenio. Od jednog radničkog grada, isflekanog isparenjima iz pogona, sada odiše sebičlukom i samoživošću.
Kao decu su nas učili da osmeh i ljubazni pozdrav poklonimo svakome i da parče ukusne torte biramo tako da i ostali osete ukus. Gde li smo osetili potrebu da se menjamo, kada je Pančevo po takvom vaspitanju bilo nadaleko poznato? Mirno i vredno, toplo i progresivno! Za takvo društvo se vredi boriti.
U šta se ovaj grad pretvorio najbolje oslikavaju parkinzi, gde je lakše primetiti basnoslovno skupe automobile, nego one pravilno parkirane. Učivši upravljanje automobilom, svaki vozač savladavao je parkiranje vozila unazad, jer mu ono uz malo potrošenog vremena, obezbeđuje najbezbednije, najlakše i najbrže uključivanje u saobraćaj. Sebični pandan je parkiranje unapred jer iziskuje ustupanje prava, tj. vreme drugih vozača, za bezbedno uključivanje u saobraćaj. Kao što možete primetit i skoro svi automobili u Pančevu su parkirani unapred. Vreme drugih, postala je hrana sebičnog Pančevca, a takvih je izgleda sve više. Poslednji je trenutak za vraćanje Pančevaca u pristojne okvire kojima po poreklu pripadamo. Sebičluk i samoživost bile su odlike na kakve smo reagovali i uspevali da ih pobedimo, do sada. Učeni smo da najukusnije zalogaje delimo sa što više njih, a ne da ih u usta na silu guramo.
Koliko god želimo da umanjimo uticaj politike na sopstvene živote, uticaj iste vidljiv je na svakom koraku. Dokle god želimo da sopstveno vaspitanje dokazujemo nemešanjem u političke organizacije, pomažemo bahatim da nama upravljaju. Vreme je da, kao dobri domaćini, svesno i po svaku cenu uhvatimo konce u svoje ruke i društvo stavimo na ispravne noge. Vreme bahatih samoživaca jedino tako možemo otpratiti. Poslednjih desetak godina i više je nego što je bilo potrebno da upropaste svaku stvar za koju su se uhvatili, a pošteđene su ostale samo one koje nisu primetili ili nisu u njoj primetili nekakvu ćar. Ekspanzija nasilja logičan je odgovor društva koje insistira na čistim rukama dok je do guše u blatu. Tešimo se malim gubicima i ponosno izgubljenim bitkama dok život prolazi i beleži samo pobednike koji su uvek iz protivničkih timova.
