„Svim mrziteljima Putina i Rusije treba klati decu, kao što smo mi Šipcima klali”, sevnula je kao nož opaka reč Drinke Tomašević. Prosula se krv na njenoj facebook stranici. „Bravo!”, „Tako je!”, „Upravo je tako!”, dopisala su tri čudovišta. U tek desetak reči lavina nepojmljive mržnje. Na užas facebook planete.
Ovaj poklič posrnulog uma sve je, ali samo ne oda odanosti, onoj istinskoj i pravednoj Rusiji, prema kojoj Srbi, kroz generacije, gaje poštovanje. Sad, kad u Ukrajini traje ogoljena agresija i ubijanje ljudi, po naređenju Putina, ma kako on to zvao, ovakav poziv na dželatski pir pojačava strah da bauk neskrivene mržnje epidemijski širi svoj prostor. Sve govori da između nekih ljudi i vlasnika njihovih ovozemaljskih i nebeskih života vlada savršeno razumevanje za „sanitarnu” akciju čišćenja „Male Rusije od fašista i slugu Zapada”. Kao da su oni koji to drugačije vide svedeni na nivo statističke greške. Užasan poziv na pokolj dece zatekao me je u višednevnom košmaru zbog slike i reči zabeleženih na telefonu. Evo prepričane, gotovo nestvarne slike. Mrtvačnica ili bolnica u blizini fronta. Na stolovima, na podu iskasapljena tela. Lekari i bolničari gacaju po barama krvi. Kamera zumira razvaljene utrobe, razbacane udove. To traje tridesetak sekundi. Onda sledi reč: „Evo snimka koji su Rusi otkrili! Ukrajinci su trgovali organima sa zapadnim svetom godinama! Neki ljudi su svojevoljno pristajali da prodaju pojedine organe (bubreg, na primer), ali je većina bila likvidirana tokom sukoba protiv ruskog naroda u Ukrajini… Putin će ih sravniti sa zemljom… ali lagano”. Stala je slika. Stavljena je tačka na reč. Ostala je neverica da u podrumima svog uma neki priželjkuju totalno satiranje u Ukrajini.
Dok ratni požar pretvara Ukrajinu u spaljenu zemlju, a stradalnici, sve sa decom, beže iz nje, šalju se dimni signali da traje pakleni plan Zapada da uništi slovensku pravoslavnu civilizaciju. U slici i reči oživljen je poznati srpski pisac za decu. Na stolu ispred njega pravoslavni krst, simbol Hristovog raspeća. Govori da sve što se dešava, nije ništa novo, da je u prošlosti bilo upozorenja šta će se dogoditi, ali da sad izgleda da je sve kasno. Podseća na tekst u Politici objavljen u jesen 2001. godine. Informacija govori da je u poslednjoj godini Drugog svetskog rata Amerika donela strateški program za terorističko uništenje Rusije. Kasnije proširen i na druge pravoslavne i slovenske narode. U njemu, kaže on, piše: „Zaglupljivati njihove ljude. Za to uložiti svo zlato i svu moć. U njihove mozgove posejati haos. Ne osvrtati se na tragediju tih nepokornih naroda…. Gajiti među njima kult nasilja, laži, izdajstva, svega neprirodnog. Veličati ljudske poroke, pijanstvo, narkomaniju. U tome glavnu pažnju posvetiti omladini kvariti je i učiti razvratu. Od njih napraviti cinike i prostake-kosmopolite!”
Dakle, nije ona nesretna Drinka Tomašević, raspoložena da kolje bebe, pokretač te anticivilizacijske bujice, koja se plaši navodnog uništenja bratstva pravoslavnih naroda. Ona je jedna jadna spodoba. Rekao bih više žrtva nego potencijalni dečji kasapin. Ovde kolju istinu titulari najviše državne vlasti, intelektualni mrzitelji svih drugih i drugačijih. Crkva koja je zamađijala stado nudeći mu lažni večni život. I najposle, i čini se najviše, novine. Štampari tona paskvila. Uvreda i poternica protiv svih onih koji traže milost Kremlja za decu Ukrajine. U Marijupolju, Kijevu, Lavovu ali i u Donbasu i Luganjsku. Sva su ta deca žrtve krstarećih raketa koje traže „fašiste i naciste”, sa ove ili one strane, a pogađaju bebe usnule u svojim krevetima. Svet to to, skoro bez ostatka, prepoznaje. A ovde? Ovde razum curi preko ivice i preliva se u bezdušnu i slepu fatamorganu.
