Zemaljska stanica Grenland, specijalizovana za alternativna istraživanja svemira (Station for Alternative Space Exploration – SASE), objavila je informaciju koja može iz temelja da uzdrma svo naučno saznanje na svetu. Reč je u osnovi o jednom poznatom podatku. Naučnici su odavno utvrdili da godina ne traje tačno 365 dana, tj. 525.600 minuta. Vremenski period koji nazivamo godina razlikuje se u teoriji i praksi za nekoliko milisekundi. Do sada nije apsolutno precizno izmereno kolika je razlika.
Zvanična nauka misli da je to jedna od brojnih anomalija koje svemir krije, bez obzira na to što je matematički savršeno oblikovan. Upravo zbog tih anomalija počela je sa radom SASE. Kako zvanična nauka ne priznaje alternativna istraživanja, SASE nije formalno osnovana, ali nije ni zabranjena. To pruža mogućnost da se neke anomalije razjasne. SASE smatra da razlika između godine kao teorijskog i realnog vremenskog perioda od nekoliko milisekundi nije anomalija (!?), već da je „vremenski prozor”, koji može da bude prelaz u nepoznate dimenzije, prečica za kretanje kroz beskraj svemira, ili nešto treće što na ovom stepenu razvoja ljudskog mozga nije moguće ni pretpostaviti. Takav stav zvanična nauka nije prihvatila, što je grupu naučnika učinilo disidentima.
Rasterećena naučnih dogmi, SASE planira eksperiment, kako bi testirala svoju teoriju. Na žalost to su vivo eksperimenti, sa rizikom od plus beskonačno. Uspešan eksperiment značio bi gotovo siguran nestanak vidljivosti učesnika eksperimenta, a moguće i njegovu očiglednu smrt. Osnovni pokušaj eksperimenta svodi se na pretpostavku da je svaki čovek ekvivalent svemiru. SASE je pošao od navedene predpostavke. Nakon merenja svih funkcija ljudskog organizma, počevši od umnožavanja ćelija, zaključno sa dubokim disanjem, SASE je utvrdio da je milivreme odkucaja srca gotovo identično milivremenu razlike između teorijske i stvarne godine. Ovo relativno očekivano otkriće provereno je matematičkim modelom po formuli (ΣNʰꓽŴ)². Dobijeni rezultat potvrđuje teoriju da čovek može da „uđe” u vremensku razliku od nekoliko milisekundi. To omogućava da se iskoristiti „vremenski prozor”. Jedni uslov je da se milivreme odkucaja srca desi isto kad i milivreme razlike u trajanju godine. Potrebno je zadovoljiti još jedan uslov: da oba vremena budu savršeno istog trajanja. Znamo da je vreme trajanja jednog otkucaja srca kod svakog čoveka različito, jer je i sam broj otkucaja različit, takođe različita je veličina i snaga srčanih mišića. Ta raznolikost merena kod sedam milijarda ljudi, garantuje verovatnoću da će se bar kod jednog pripadnika ljudske populacije ispuniti oba zahtevna uslova.
Pitanje je kako kontrolisati eksperiment u kome bi učestvovalo sedam milijardi ljudske populacije? SASE se slaže da je na ovom stepenu razvoja nauke to nemoguće iz više razloga. Detaljnije pojašnjenje je za laičku javnost nepotrebno opterećujuće. Ipak, SASE saopštava, da je tehnički rešilo problem traženja čoveka sa adekvatnim odkucajem srca. Umesto da takvog čoveka traži, SASE je rešio da ga „napravi”. Modifikofan je medicinski uređaj koji se koristi u svemiru za održavanje rada srca u stanju hibernacije. Uređaj je poznat kao „savršen minimalni otkucaj života”. Ovaj put uređaj je modifikovan tako da otkucaj srca u konkretno vreme zadrži, i skrati ga na meru koja je potrebna da „stane” u „vremenski prozor”. Tako bi se veštački skrojio otkucaj srca po meri „vremenskog prozora”. Teorijski bi imali ispunjena oba uslova za prolaz kroz „vremenski prolaz” ljudskog bića, ili bar organske meterije od koje je biće sazdano. Gde to dalje vodi, matematički model nije testirao jer za to nema ni jedan jedini nesporni podatak van stvarnosti u kojoj živimo. Za dalje testiranje matematičkog modela potrebni su podaci koje čovek u formatu Zemaljskog života možda nikada neće spoznati. Nauka, svakako neće čekati da dođe vreme „nikada”. SASE nema problem sa potencijalnim učesnicima eksperimenta. Do sada je obavljeno više delimičnih eksperimenata kojima je krojen otkucaj srca po dinamično promenljivim parametrima trajanja otkucaja. Rad srca praktično je robotizovan, doveden na nivo preciznosti atomskog časovnika. Fizika, hemija, matematika, medicina ne predstavljaju problem, ali ne daju garanciju za život učesnika eksperimenta. Taj rizik SASE preuzima na sebe. Ostaje jedini, ali trajni problem – etika.
Poznavaoci načina na koji funkcioniše SASE, nisu sigurni da eksperiment nije realizovan do kraja i to sa uspehom. Što znači da je istraživački tim brojčano smanjen. Nije neverovatno i ukoliko SASE prećuti naučno otkriće.
Na kraju, pojašnjenje, odakle ovaj u najmanju ruku intrigantan tekst u posednu našeg portala?
Kako je zemaljska stanica opredeljena za alternativna istraživanja anomalija u svemiru ignorisana je od strane zvanične naučne misli, stoga se SASE distancira od svih velikih, državnih i medija koji su pod različitim kontrolama i uticajima. Odabir medija kojima je pružena prilika da se upoznaju sa navedenim eksperimentom je iskuljučivo otvorenost i izveštavanje bez granica. To je osnov po kome je naš portal došao u posed ove privilegovane informacije, uz obaveznu naznaku da objavljenje informacije nisu verifikovane od strane zvanične nauke, te se dozvoljava da svako za sebe podvrgne logičkoj proveri sve izneto.
U potrazi za dopunskim podacima, redakcija našeg portala je poslala mejl s dodatnim pitanjima na mejl adresu sa koje nam je stigla napred navedena informacija. Međutim, čim smo kliknuli na „send”, kao da smo kliknuli na „uništi me”, mejl je nestao. Nekoliko samoukih programera vičnih istražnim IT tehnikama, nije pronašlo nikakav trag o neobičnom mejlu, pa su nas pitali: Da li ste stvarno dobili taj mejl, ili izmišljate?
Nik del Dio
Mejl nestane kad napišeš odkucaj i predpostavka, to i mala deca znaju.
BACK TO THE FUTURE (1985)
Steven Spielberg production
Directed by Robert Zemeckis
Written by Robert Zemeckis and Bob Gale
Music by Alan Silvestri
Van Halen (1972) – Jump (Official Music Video), omiljeni Martijev bend
https://www.youtube.com/watch?v=SwYN7mTi6HM
Back to the future 1985 Full movie
https://www.youtube.com/watch?v=_rEgGtTEYlA&list=PLcdzAGI_MN3a6BJBDcrANeGAu35UYbsoh
S obzirom da nema prevoda
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Povratak_u_budu%C4%87nost
„Povratak u budućnost“ dobija verziju na pozorišnoj sceni
https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-51588990
Ne pada sneg da prekrije breg, već da svaka zver ostavi trag (narodna umotvorina)
Beograd 2041: Povratak u Buducnost