Druga sednica Skupštine Grada – utisci

Izveštaj sa druge sednice Skupštine grada neće biti precizan i detaljan, jer mogu da prenesem samo utiske koje sam imala. Razlog za to su 54 tačke dnevnog reda koji je proširen za još desetak čim je sednica počela. Predsednik je rekao da će nam poslati te izmene na mail čim proradi internet, ali su ih posle par sati samo zakačili na svoj sajt. Super je g. Kiš, nikad ne znaš da li te namerno i planirano zbunjuje ili ga potpuno zabole da razmišlja.

Naravno da je veći deo sednice otišao na raspravu o rebalansu budžeta. Zamenik gradonačelnika Predrag Stojadinov nam je detaljno pročitao sve ono što smo već dobili u materijalu. Završio je ponosno i zahvalio predsedniku Vučiću, jer svega ovog ne bi bilo da nema mudre politike… Znači, mi ne bismo punili budžet grada porezom i ne bismo tako revnosno plaćali račune opštinskim firmama, koje svake godine podižu cene svojih usluga, a sve manje pružaju te usluge i uz to rade sa gubicima, pa ih nadoknađuju parama od našeg poreza, da nema predsednika. Na kraju se osvrnuo na to da je našoj opštinskoj vlasti najvažnije stanje u školama i zdravstvenim ustanovama, jer oni najviše misle na penzionere i decu. Ali to ne rade dok sklapaju budžet grada, jer izdvajanja za te ustanove su zanemarljiva. Gradonačelnik nam je objasnio da su neizmerno ponosni što su obezbedili (oni!?) najveći budžet u istoriji grada u iznosu od devet milijardi dinara, da to što su podigli kredit u banci nije zato što nemaju para (pošto ih nenamenski troše), nego baš zato što imaju para, pa i ogroman deficit. Ja nisam skapirala, a ako nekom uspe, moliću ga da mi objasni.

Ja sam postavila pitanje kako dokument na sto strana nema informaciju o devet odsto celokupnog budžeta, koliko se vodi pod OSTALO. U svakoj grupi troškova imamo sume koje nisu definisane i u zbiru iznose preko 794 miliona dinara! Gradonačelnik mi je odgovorio da je sve po zakonu, a ako sumnjam, mogu da se obratim Tužilaštvu.

Moja saborkinja Tamara Maksić je skrenula pažnju na premala sredstva koja su namenjena za upravljanje otpadnim vodama, a s druge strane troše se stotine miliona za uklanjanje divljih deponija, koje nikako da budu uklonjene (sem ako se zapale, kao nedavno u Jabuci). Pri tome, sredstva namenjena za zaštitu životne sredine su do juna utrošena samo 32,8%, što znači da i to malo neće namenski potrošiti do kraja godine. Predlagala je mere prevencije i ulaganja u infrastrukturu što bi dugoročno dalo veliki efekat na očuvanje vazduha, vode i zemljišta, a time i zdravlja svih nas. Većnica Katarina Banjai je objasnila da su zagađenja vazduha sve manja, povećavaju se u zimskom periodu zbog individualnih ložišta, ali u proseku je sve OK.

Tamara je kasnije molila poslanike da ne izglasaju ponovo povećanje cene grejanja za deset odsto, sa argumentom da su neophodna dodatna sredstva za pripremu nove grejne sezone.

Grejanje redovno plaća 91% građana, a firma je u minusu 52 miliona (troškovi zbog broja zaposlenih, dnevnica i službenih putovanja), što će se izmiriti iz gradskog budžeta. Gradonačelnik je, između ostalog, rekao da je uzrok rat u Ukrajini i da je to populizam i da grejanje ne može da bude besplatno.

Maja Vitman je zablistala u svom izlaganju o idealnom javno-komunalnom partnerstvu zaduženom za ulično osvetljenje. Ruska firma radi savršeno, ne može bolje, ljudi se manje žale jer se sve automatski „pali i gasi”, ušteda struje je ogromna, to su ekološke sijalice (stare su izazivale „ekološku katastrofu”) i sve je usklađeno sa evropskim standardima. Skoro me je ubedila da treba da se radujemo što ćemo nastaviti da plaćamo mračne ulice 63.000 EUR mesečno još deset godina.

Gradonačelnik nam je nahvalio i javno-komunalno partnerstvo sa „Pantransportom” jer su autobusi novi, klimatizovani, cena je tržišna, sve linije i polasci su u najboljem interesu građana/ki i nikada ne kasne. Ja sam htela da ga pitam da li on, ili neko njegov, koristi taj vid prevoza, ali to ne bi imalo smisla. Taj čovek živi u nekom drugom univerzumu pa probleme i brige ljudi koji koriste gradski prevoz on ne bi mogao da razume.

Gradonačelnik još mnogo toga nije razumeo jer je često na logična pitanja opozicionih odbornika/ca iznosio argumente koji sa tim pitanjima nemaju veze. Opozicionari (PSG, Komšije, NPS i DS) imali su puno zamerki na rebalans budžeta i gomilu konstruktivnih predloga, ali ni jedan nije usvojen. Vrtići, dečija igrališta, rad JKP „Higijena” i JKP „Grejanje”, „Pantransport”, astronomske cene mobilijara za decu, pleksiglasa na pijaci, kapele u Ivanovu… sve to baš tako treba i nikada nije bilo bolje. Odgovarao je na svako pitanje tako što je hvalio rad ekipe na vlasti, ili nas je upućivao na Tužilaštvo, ili je prozivao „one bivše”, ili nas je kritikovao za neiskustvo i neznanje, demonstrirao je sve elemente obraćanja naučene u Akademiji mladih lidera, ali je vrhunac bio kad nas je sve optužio da svojim zahtevima hoćemo da izazovemo ukidanje grejanja u obdaništima i školama.

Međutim, desile su se i neke lepe stvari, koje dokazuju važnost postojanja opozicije u gradu, npr. Tamari je obećao popravku ekrana za praćenje kvaliteta vazduha kod Opštine, ali najvažnije je da je gradonačelnik opoziciju i zainteresovane građane/ke više puta pozvao na saradnju.

Pošto sam podsetila Predsednika Skupštine na svoje odborničko pitanje o rekonstrukciji Vajfertove pivare, gradonačelnik mi je odgovorio da je štetan ugovor još uvek na snazi, pa se tu ništa ne može, ali je on zainteresovan da nas primi i da zajedno počnemo da radimo na tome. Ugovor ističe već sledeće godine, tako da sastanak sa njim treba da se desi što pre, jer se uskoro pravi budžet za sledeću godinu. Dobila sam garanciju da je vlast zainteresovana za spašavanje jednog od najznačajnijih kulturno-istorijskih objekata u gradu. Obećavam da ću vas o tome redovno izveštavati.