Svodeći račune sa starom godinom, nikako nisam htela da propustim da joj u amanet ostavim i plaćene račune, kada sam joj već ostavila sijaset teških i zapetljanih dana koje mi je natovarila na leđa kako kod kuće tako i na poslu. Ali, neka zna, ta gadna godina, da sam ja redovni platiša i da bi možda ponekad to mogla da pohvali, na neki način. Ne tražim lovorike, već umanjene račune za vodu, grejanje, struju, internet, lift!
Međutim, kao što svi znamo, državi nisi potreban za nagrade, nego da budeš deo simbioze, samo ne povlašćeniji deo, već onaj koji uvek daje i od kog se uvek uzima, dok se ona kao čičak zakači na tvoja leđa, pa te celih 365 dana gura na ivicu životne provalije sa desetinama hiljada dinara duga za ko zna kakve izmišljene i manje izmnišljene režije.
Kad kažem „izmišljene režije” konkretno mislim na 18 stavki u računu za struju, koji sam pre par dana, iz neke dokolice i ugrabljenog slobodnog vremena, potanko proučila.
Potpuno zaprepašćena onim što sam na tom računu pronašla, navelo me je da razmislim o tome i svoje razmišljanje zabeležim, da se ponekad prisetim koliko zaista dugujem „Tesli”.
Preskočicu one prve tačke u kojima nas obaveštavaju o zonama, koje, ubeđena sam većina stanovništva pomno prati, posebno kad je u pitanju niža tarifa u zelenim, crvenim i plavim zonama. To prevedeno na narodski jezik znači – „praću veš kad je jeftina struja” i ta sintagma je svima dobro poznata. Na moj račun od 2.000 i nešto dinara za mesec novembar, zaduženje u višim i nižim tarifama je bilo oko 1.000 i nešto dinara, dok je potrošeno sveukupno 93 kilovata struje. Neki bi rekli, nije to mnogo, ali ja sam stigla svega do treće tačke, a „Tesla” mi je već tražio „crvenu”.
Nekako tu računicu svarih, a i bi mi malo bolje kad ugledah petu stavku, pa mi se na kratko pojavi osmeh na lice. Opaaa!! Rešila država da časti pet odsto popusta za plaćanje prethodnog računa u roku dospeća, a pošto sam ja bila štreber za sve i uredna u svemu, obraduje mene tih pedesetak dinara umanjnja, koje bih morala da izvadim i dam iz novčanika. To mu dođe paklica žvaka, koje inače ne žvaćem. Dobro, pomislih u sebi, budi zahvalna, ne cepidlači, opet je i to nešto! Opravdam nekako ja i tu stavku, pravdajući istovremeno „Teslu” da je ipak OK postupio. Pa, zamislite koliko on mora da ostane bez novca za pet miliona Srba koji u roku dospeća plaćaju struju! To je veliki gubitak, nama je ipak lakše da njemu damo, nego on nama. Vidim ja da je to skroz opravdano i nastavljam dalje da tumačim račun.
Šesta stavka kaže da imam još jedan popust na „racionalnu potrošnju električne energije”, što se na moj račun nije nikako odrazilo, tačnije, bilo je nula dinara! Izgleda da sam se rasipala, nisam se „stisnula” kako je predlagao naš „šef, vođa, jedini prvovenčani, neprikosnoveni”. Snuždim se malo, ali, šta ću, sama sam tome kriva, pružila je meni država mogućnost da štedim, ali sam baš ispala bahata. Ipak, nisam se dala toliko demoralisati, pa krenem da čitam šta je pisalo pod brojem sedam i osam, a bolje da nisam! Priznaću, potrošila sam poprilično vremena da rastumačim šta je „pesnik hteo da kaže” – „naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije” i „naknada za unapređenje energetske efikasnosti”! Pomislih da dam deci ovo kao teme za pismeni zadatak, tačno bih se silno zabavila! Nasmejah se toj iskrivljenoj i pomalo šizofrenoj ideji, ali se ubrzo vratih na tumačenje ovih pojmova koje sam morala da pročitam više puta, jer moj mozak nije znao kako da dopre do tih nedokučivih granica energetike, pa nakon dužeg čitanja shvatih da je ovo pod sedam uredno plaćanje onima koji bi da malo koriste energiju za sebe, da prave neke cevi u koje bi gurnuli reke, neke mini-hidroelektrane i slične poganije! Shvatih da plaćam 80 i nešto dinara za te dve stavke, gde u prvoj podstičem MHE da uništavaju reke, a u drugoj plaćam energetsku efikasnost, od koje nema ni „EE”, otkako se „meca” zaigrao i malkice nam pokvario TENT-ove. Tu pobesnim i konačno počnem da bivam svesna koliko me „Tesla” zeza.
Nakon ove traume nastavljam da čitam, još pažljivije, a osećam kako mi obrazi gore, od nervoze. Usledila je osnovica za obračun akcize, pa iznos iste, pa osnovica za PDV, pa PDV, pa javni medijski servis, „naše pravo da ne znamo ništa”, te ja tako stigoh do stavke petnaest i 1.700 i nešto dinara duga „Tesli”. Ovde sam sve potpuno shvatila! Akcize 80 i nešto dinara, PDV 240 i nešto, osnovica PDV-a je sve zbirno od četvrte do četrnaeste tačke!
Ustanem malo od kompa, da popijem malo vode, da dođem k sebi, da procesuiram mojih 1.700 dinara za električnu energiju, ali nisam mogla dugo da sebe držim u neizvesnosti, vratim se računu i kompu, te nastavim dalje.
Usledilo je obaveštenje o prethodnom računu i o tome da dugova nemam. Kakva mala uteha! Poručuju, dakle, iz EPS-a, „bila si divna, samo nastavi tako!”, te tako stigoh i do kraja, konačno, uz dodatak za zajedničku potrošnju, što podrazumeva hodnik zgrade u kojoj živim, a tu se izgleda baš trošilo široko! Ni manje ni više nego 320 i nešto dinara! I najzad, tačka 18B – konačna uplata– „crni” se suma od 2.000 i nešto dinara! Šta sam propustila? Šta sam previdela? Koju to tačku nisam dobro izanalizirala?, zapitala sam se, jer je „Tesla” sve ovo tražio od mene, a ja nigde ne ugledah tačku „struja”. Vratim se na početak računa i počnem ponovo pažljivo da iščitavam… Sigurno je tu, sigurno je tu ČISTA, UTROŠENA ENERGIJA koju dugujem „Tesli” i onda ugledah ono što mi je sve vreme bilo pred očima: tačka tri ENERGIJA (kWh) – 579,27 dinara!
Trošak za moju čistu energiju koju sam potrošila prethodnog meseca iznosi 579,27 dinara! Bila je to čista „Teslina kinta!”
Ostala sam nekoliko trenutaka zapanjena i šokirana. Struja zaista nije skupa, ona ZAISTA nije skupa, ali je skupo sve ono što je prati kao „potkradanje, izmišljotina, budalaština i pravljenje budala od nas”, što moramo da regulišemo prema državi i EPS-u i za šta nas niko nije pitao. PDV, MNE i akcize nas ne greju, ne šetamo „u gaćama po kući”0 jer nam je toplo zbog PDV-a, i RTS-a, već zbog toga što nas „Tesla” greje, i to za skromne novce.
I dok sam nemo posmatrala taj račun pun cifara, onako skrušena, znala sam da nas „Tesla” nikad ne bi nasamario, mi smo njegovi, a on je skroman. Neko drugi je ipak ovde alav.
