(Otvoreno) pismo čika Joci Stankoviću

Poštovani čika Joco,

Pošto ste mnogo stariji čovek od mene, kako ste i sami zaključili na javnoj sednici gradske Komisije za planove održanoj 1. juna, na kojoj ste, tokom razgovora o skladištenju opasnog otpada u našem gradu, javno izneli tvrdnju da je za moje vaspitanje kasno, biću i dalje dovoljno nevaspitana, te ću Vam javno uputiti nekoliko reči.

Retki su ljudi koji mogu toliko da nas razočaraju, kao oni za koje smo mislili da su intelektualci, nepokolebljivi i smeli, odlučni da nas mlađe, slabije i nedovoljno vaspitane, brane od opasnosti koje vrebaju. Mladi, nažalost, ne misle da je „šaka rubalja” svetinja. Znate, čika Joco, mladi danas sa gnušanjem govore o likovima na funkcijama, koji su dobro smestili svoje zadnjice u fotelje i vređaju druge dok srču eKspreso. To za njih nije „in”. Mi, profesori, tako ih učimo, da budu kao mi, toliko nevaspitani da ne dozvole nijedno opasno skladište, nijedan Promist, nijednu uvredu na račun nežnijeg pola, na račun drugačijih od njih. Moje pravo, ljudsko pravo jeste da ne verujem u Vaše dobre namere, kada se pozivate na Pravilnike u kojima navodno piše da pitanja tokom izlaganja primedbi nisu dozvoljena, kao ni polemike. Takođe, čika Joco, ne priliči Vam povišen ton. Ne priliči Vam da dajete sebi za pravo da i ako možda mi nismo u pravu, da nam kažete da iznosimo laži. Da ste hteli, čika Joco, da nas edukujete, dali biste nam Pravilnik na koji se pozivate, a koji ste čuvali samo za sebe. Ili biste možda bili primer mladima kako se brani Pančevo. Da ste ubeđeni da radite ispravnu stvar, ne biste nikoga vređali, jer, znate, ipak ste za taj posao plaćeni našim parama.

Takođe, ne bi Vam bilo potrebno obezbeđenje u sali sa 10 građana, od toga pet žena, koje je takođe plaćeno našim parama. Da nas izbaci? Uplaši? Ili samo da upozori, kao i Vi kada slikate prisutne? Vaš nastup budi u meni ozbiljnu sumnju i u druge organizacije čiji ste deo, poput Rotary kluba. Da li se i tamo tako pretećim tonom naređuje i govori nekom da ućuti? Gnušam se, čika Joco, tapšanja po ramenu u kafani, kao što ste to nedavno činili sa onima koji brane Teslu, a onda ih prekorevate na Javnoj sednici. Zašto, čika Joco?! Da li time što kažete da za nečije vaspitanje kasno, mislite zapravo na sebe? Da li uvek pričamo o sebi?

Hvala Vam, čika Joco, za poziv za kafu preko prijatelja. Mnogi od njih su ostali bez parkinga u Ulici Milke Marković, mnogi su uvređeni Vašim nastupom, mnogi su, baš kao i ja, nevaspitani. A, i zašto biste dali sebi za pravo da sedite sa takvima? Zar to nije ispod Vašeg nivoa? Ispod mog nivoa je da sedim sa onima koji nalaze bilo kakvo opravdanje za skladištenje opasnog otpada. I ne slažu se sa onima koji brane reke u Srbiji, čuvaju platane i brane Teslu. Tako radimo mi, nevaspitani.