Tra-la-la-lend (poznatiji kao Pančevo)

Ne tako davno, u Tra-la-la-lendu, postojala je divlja „drive-in” deponija, u delu grada koji se zove Strelište, i koja je prljala ceo kraj godinama. A onda su, kao odjednom razbuđene, došle čike, izbetonirale par kvadrata uz put (na žalost, samo nekoliko metara od nečijih prozora), tu premestile kontejnere, i deponija je počela da nestaje… Nije da je bila skroz očišćena, ali se smanjila… To bi kao neka mala radost za nas Tra-la-la-lanđane; umesto većeg zla, dobismo manje, pa, godinama trenirani da manja zla shvatamo kao dobra, prođe to.

Nedugo zatim puštena je „buva” da deponija nije sklonjena zato što je smetala okolnom stanovništvu, već zato što pripremaju teren za izgradnju neke zgrade. Iako se ispostavilo da to nije bila samo buva, već istina, mi se baš češemo… i to najviše tamo gde su nas „ispljuskali” po, ne samo građanskom dostojanstvu, nego, brate mili, zdravom razumu.

Kao po nekom pravilu, zelenilo se zanemaruje u crtanju planova, ili se možda ne obilaze tereni pre projektovanja; kako god, „papiri” su stigli takvi da nalažu da se prostor ne uređuje, već potpuno pregazi. Opet nam, za naše pare, rade ono što mi nećemo (pljus!). Zar stalno treba „overavati” dominaciju? Čija je prva, čija poslednja; ko je baja, a ko boranija i čije je ono što je gradsko? U našem slučaju, namerili su da seku velika, zdrava stabla, uprkos protivljenju onih koji tu žive, koji su to drveće i posadili da im prečišćava vazduh, da zaustavlja vetar i prašinu, da pravi hlad, da bude lepo i zeleno… Iako smo tu gde jesmo, ima i hrabrih i svesnih među nama. Onih koji znaju da bi trebalo da imate pravo da pitate i da se pitate. Ali… Kada priđete kao građanka/građanin Tra-la-la-lenda i pitate izvođače zašto bi da seku stabla, kažu da ona smetaju izgradnji objekta i da imaju dozvolu; kad tražite da dozvolu pokažu, oni je nemaju – opet pljus! Ali imaju telefon i zovu njime nekoga, posle čega se pojavi isto neko iz Tra-la-la-lendskog sekretarijata za urbanizam, građevinske i stambeno-komunalne poslove i maše vam dozvolom koja nije nigde zavedena, kao da je „prava” (pljus, pljus), pa je brzo skloni kad shvati da znate kako dozvola treba da izgleda i da ćete prijaviti prevaru. Kada Tra-la-la-građevinskoj inspektorki kažete da napiše kaznu, jer izvođači nemaju ispravnu dozvolu u tom momentu, a počeli su s radovima, ona to prosto ne uradi (pljus, pljus, pljus). Ali obećava da se radovi neće nastaviti dok se gradilište ne označi tablom (Uuu, vau… evo, mogu bar jedno iskasapljeno truplo da ostave i da na njega natakare tu tablu!) A i ovi iz Tra-la-la-zelenila, samo da dosole pljuske, kažu da niko ne sme da seče stabla na javnoj površini bez njihove dozvole, pa seče onaj neko i ništa. Kad zovete Tra-la-la-policiju i prijavite slučaj, oni kažu da je to za komuna-la-la-lnu, i njihov automat koji se javi na poziv. Ili njihovu direktorku, koja naposletku dođe i ponudi razgovor „nasamo”, a zapisnika o izlasku po prijavi nigde. Joooj! Kako da im se čovek ne natra-la-la svih po spisku! I vi, gospodo, živite u ovom gradu, i vaša deca! Ili to možda, preko stranke, dobijate povoljno, ne pitajte kako nabavljene prečišćivače vazduha na otplatu, pa planirate da se sa svojim porodicama, za koju godinu zabajbučite u kuće i ne izlazite napolje. Sitne duše!

I tako su „izdominirali”; jasno se pokazalo da Tra-la-la-lanđanima zaštitna uloga institucija nije dostupna, pa su se osilili. Nakon što su, PO PLANU posekli drveće, okačiše tablu i počeše sa kopanjem temelja. A šta piše u tom vašem planu, gde sa iskopanim građevinskim šutom? M? Ima jedna rupa tu blizu, moglo bi tu. E, pa ne bi moglo. Ne bi smelo! Ta rupa je stanište sitnih životinja i zelena površina koja nam je jedina ostala u kraju. I opet fajt, i opet tragikomedija našeg „sistema“, ali sada sa druge strane medalje.

Nastaviće se ova priča… na žalost.