I Before Sunrise
Razne sam planove imala za 26. jun i ispraćanje 28. godine života. No, tema te godine jeste bila fokus na sebe, pa sam ipak rešila da u ponoć budem – sama. Priznajem, oduvek želim neko iznenađenje, ali isto tako uživam u planiranju zabava, pa su moji rođendani najčešće iscrtani. Kako neko i da me iznenadi, ako nema za to prostora? Čim smo zakoračili u 27. jun, Lola je počela da grize kavez – želela je da mi prva čestita. Povukla sam vratanca na gore i oslobodila je, pruživši dlan na koji je mogla da se popne. Golicale su me kandžice na prstima njenih šapica dok mi je par trenutaka kasnije šetala po vratu. Ubrzo se krila među drečavim jastucima na kauču, a ja sam razmišljala o šarenim osobama koje će ovaj dan činiti upečatljivijim od prošlogodišnjeg.
Nisam stigla da preterano dugo kontempliram; A. je svratila nešto posle ponoći, sa čizkejkom. Pomislila sam na ono što ove godine najviše želim i ugasila plamen svećice, a onda pripremila dva roza džin-tonika. Jeste jedna od ideja bila da sa njom dočekam rođendan, ali nisam želela više da planiram – htela sam da se neko potrudi oko mene. Zato sam joj prepustila da smisli šta ćemo te noći raditi, umorna od nekih drugih drama i otupela od propalih planova. Nije mi javila ništa, ali sam znala da neće zaboraviti obećanje. Svratiću na petnaest minuta se, naravno, pretvorilo u dvočasovni razgovor i smeh. Zaspala sam kasnije no što sam očekivala, ali, i raspoloženija.
II Before Sunset
Nakon kroasana koji sam mrvila u krevetu i borovnica koje su slatkoću čokoladnog punjenja ublažavale, lenjo sam uskočila u narandžastu haljinu koju sam baš za rođendan dobila, uokvirila oči krejonom i krenula u susret drugarici sa fakulteta, a sada i posla. J. je imala muka sa prevozom, pa nije mogla da dođe kad i ostale zvanice. Ali, želela je da ispoštuje slavljenicu i poziv da joj oboji dan. Odvela sam je na vino aromatizovano zovom i branč, pa smo prošetale po keju. Slični su bedemi na obali Dunava u Smederevu, te se osećala kao kod kuće. Pravila mi je društvo dok sam se šišala; K. sam dala odrešene ruke i ona mi je skratila kosu više nego što se moja prethodna frizerka usuđivala. Radovala sam se promeni. Otpratila sam J. na autobus za Beograd i uputila se na narednu destinaciju – već sam kasnila.
U bašti restorana su me čekale majka i sestra. Godinama sam prolazila pored i želela da svratim, a nedavno dobila i preporuku za ovo mesto, pa sam rešila da upravo tu organizujem porodični ručak. Otac je bio na nekom tamičenju, pa mi se ovog puta pridružio samo ženski deo porodice. Čavrljale smo uz žuto cvetno vino i svako malo dezinfikovale ruke tečnošću iz bočice koja je stajala na stolu između nas. Posle jurcanja po suncu i toplijeg dana no što sam očekivala, prijalo je odmoriti u hladu uz njih, piletinu i vetrić koji je dolazio sa reke.
III Before Midnight
Sestru i mene je taksi prebacio od obale Tamiša do stana u malom zelenom naselju. Pokušala sam da malo odmorim, a onda, uz njenu pomoć, paralelno aranžirala posluženje i ulepšavala se. Srećom, gošće su kasnile, pa smo uspele da završimo sve pre no što su stigle. Pile smo mimozu smućkanu sa rozim penušavim vinom, igrale izazov-izazov, pa nam je I. svima stavila šljokice. Deo nas je produžio do grada, što je bila greška; atmosfera nije bila najbolja, a ljudi ošamućeni od preživljavanja 2020. godine. No, bile smo zajedno, što je i najvažnije; u ovoj suludoj godini, uspela sam da imam slavlje kakvo sam želela.
Naravno, moj dan su obeležile i brojne lepe poruke, iz kojih se videlo koliko me prolaznici u mom životu poznaju i koliko sam im draga. Znala sam da će ovaj rođendan biti lepši od prethodnog, što nije bilo teško. Pretpostavljala sam da će biti najbolji do sada, ali nisam mogla u to biti sigurna. Ne treba pretpostavljati, ni očekivati; ništa se ne podrazumeva, lepo je rekao moj prvi direktor, a ja zapamtila kao nešto najvrednije što sam na tom poslu naučila. Očekivanja, pak, stvaraju teret i bude razočaranost. No, nakon magične godine koju sam imala, i njena kruna je morala biti fantastična. Osećaj me, ipak, nije prevario.
