I Strah ima dimenzije 1,3 x 1 m
Često se može čuti kako sve što radiš ima jednu od dve emocije u pozadini: ljubav ili strah.
Ako postupaš iz ljubavi, pristupićeš situaciji ili osobi blago, sa osmehom, strpljivo i mudro. Čak ćeš i negativan ishod lakše podneti, svestan da ne može uvek sve ići po loju.
Ako, pak, iza tvojih radnji stoji strah, bićeš u grču. Sve što činiš će biti praćeno grozničavom napetošću. Nećeš imati funkcionalne veze. Nećeš imati funkcionalan život.
Kažu i da se sve što želiš nalazi sa druge strane straha. I zaista, ako postupaš kao da je uspeh neizbežan, mnogo su veće šanse da tako i bude. Šta je najgore što može da se dogodi? Da ne dobiješ ono što želiš. Dakle, da ostaneš tamo gde već jesi. Sa jednom razlikom – nećeš više osećati neprijatnu neizvesnost.
A, sada je strah konačno izmeren! 1,3 metara u visinu – ne mnogo, ali ipak sam viša od toga. Jedan metar u dužinu – moj raspon ruku je veći.
Ja sam veća od straha. I ti si.
Usudi se da raširiš ruke i odabereš ljubav.
II Zvuk tišine
Sve što ne izgovoriš, ostaje u tebi. Taloži se, lepi za druge prećutane reči, okamenjuje i zauzima prostor ostalim sjajnim osećajima.
Kada ćutiš, biraš da se gušiš i ograničavaš. Kada govoriš, postaješ lagan. Brišeš granice.
Sve te reči treba osloboditi. Ako se još uvek bojiš da ih izgovoriš onome kome su upućene, kaži ih nekome drugome. Izgovori ih naglas, makar zidovima prazne sobe.
Ako te i ta pomisao prestravljuje, zapiši ono što predugo gutaš. Piši, dok te ruka ne zaboli, piši, dok sve reči ne presahnu, piši… Samo piši.
Odjednom, kao da si pročitao vradžbinu, teret će postati podnošljivije težine. Problem neće delovati tako nerešivo. Situacija više neće biti bezizlazna.
Kada sročiš misli koje ti parališu život, oduzimaš im rušilačku snagu. Više te ne mogu držati prikovanog u mestu, jer postaju realne. A, sa realnošću se može mnogo lakše uhvatiti u koštac, nego sa čudovištima iz glave.
Ne čuvaj reči u kavezu. Pusti ih na slobodu.
III Osmeh
Teme prvog kosmičkog triptiha inspirisane su delima sa izložbe Vajari/ke Srbije 2019.
Dok nisam posetila prvu vajarsku izložbu, bila sam potpuno ambivalentna prema ovoj lepoj umetnosti; u muzejima i galerijama sam se divila isključivo slikama. I dalje cenim slikarstvo, ali me više fasciniraju gotovo neograničene mogućnosti izražavanja koje vajarstvo nudi.
Svaki odlazak na ovu godišnju izložbu je za mene poput ulaska u Zemlju čuda. Nikad ne znam šta ću zateći, ali sam sigurna da ću biti zbunjena i ushićena poput Alise.
Treće delo koje sam odabrala je skulptura nalik bisti od kalaja. Miš viri iz glave i povlači konce u uglovima vilice – izmamljuje osmeh.
Svako ima miša; nešto zbog čega je srećan, nekoga ko čini da se oseća dobro. Sigurno sklonište gde se može povući kad naiđu uragani Bes, Tuga ili neki treći. Mesto na kojem je nasmejan.
Ali, ne zaboravi na svog miša. Ako mu ne budeš posvećivao pažnju, prestaće da ti ulepšava život. Moraćeš da potražiš novog. Možda će tada tvoj osmeh biti intenzivniji, možda slabiji, ali, nikada neće biti isti.
Izložba Vajari/ke Srbije 2019 gostuje u Narodnom muzeju Pančevo do 10. avgusta 2019. godine. Poseti je ako ti treba dašak inspiracije.
