Eto usvojenog i sada već legendarnog pitanja našeg zavičajnog legata duhovitosti. Sećate se, izgovorio ga je mladi Rom u nekoj od omiljenih zajebantskih anketa, i služio je za opšteznano uživanje u zezanju i radovanju nad samo nama poznatom činjenicom da i od nas ima neko gori i slabiji, pa mi možemo da se kerimo i da se merimo, jer „zna se ko ovde krade… ko nam je sve uzeo, ko smrdi i ne ide u školu”, i dalje sve ono što možeš po talentu za unižavanje – ko je glup, nekulturan i „parija”, jednom rečju. Mada sem u ovoj zezalici, pitanje „A vi kako ste?”, ruku na srce, nema niti težinu, a ni pokriće. Sozorcujući vaše reakcije na društvenim mrežama i komentare u „medijima” o svim bitnim i manje bitnim, ali svetskim problemima, ne samo da one koje plaćate da se o odgovoru i pitanju brinu, no i vas same, nije baš nešto briga kako nam je!!??
Levo i desno, na sve strane, ispaljuju se većinom stereotipi, skandalozne vesti, a i komentari, povodi se za „čuo sam i reče mi jedan čo’ek” proverenim informacijama, i slalomski izvrdava pred mučninom činjenica.
Može li se biti dobro, naročito kad samo faktografski pobrojimo i iščitamo šta smo sve imali na lokalnom, a bogami i belosvetskom VESTI meniju, samo za prošlih nedelju dana.
Svetske zavrzlame
Gotovo nas je umorila od rešavanja američko-hororkorejska raketna kriza, gde je predsedniku, nakon stogodišnjeg valjanja u političkoj kaljuzi sinulo da ne treba da se ku…ražiš u letenju, ako si neki mali ptić zakržljalih krila, kad ono Katalonci k’o kec na dvanaest, da večiti igrač političkog šulj-mulj step plesa, sada ministar inostranih dela, upozori SVE: „jesmo li vam mi govorili???!!!” A Korzika, a Baskija, pa Škotska, a Južna Osetija, a Nagorno Karabah, a Flandrija, Južni Tirol, a eto i možda Bavarska… utata, setite se Kosova! To što svaka od ovih „odlazim, odlazim, ali ne kao prije…” priča ima svoju predhistoriju i komplikovanu političko-diplomatsku peripetiju u tretmanu i razrešenju, ostalo je na razmatranju u nivou ostrašćenog, a neobaveštenog polit-komentatora sa društvenih mreža.
Samo što nas minu likovanje nad svim mogućim meteorološkim pošastima koje su „zakucale i na njihova vrata”, tek što izvitopereno, ali strasno i iz sveg glasa otpevasmo „Irma, Irma čarno ime imaš”, kad slovenski bog neba i oluje, Ilija Gromovnik, osvešćeni ali nepouzdan, i ovde zakazao.
Da ni svetske desničarske bitange nemaju priliku za nepomućeno radovanje, jer je po prvi put od pada nacizma 1945, AfD, partija radikalnih desničara, osigurala 87 mesta u Bundestagu, govori podatak da je Alis Vajdel, koja ih predvodi, sve samo ne tipična ikona desničarske ideologije. Deklarisana je lezbejka, živi u švajcarskom Bielu, siromašnom levičarskom gradiću u kojem su gotovo deset odsto stanovnika muslimani, sa partnerkom koja je imigrantkinja iz Šri Lanke, odgajaju dva sina. A tek razočarenje u saznanju da kad običnim građanima dozlogrdi, i američki nacoši mogu da dobiju žestoko po nosu, k’o onomad u Šarlotinom Selu u Virdžiniji.
Kroz domaći mulj
A kako li ste tek nakon pljuska vesti o domaćim ludorijama i spektaklima. Svetsko a naše, ovde nalazi utemeljeno pokriće, nevolja je samo što se dotiče negative, loših priča i još gorih igrača. Afere, koje su sastavni deo ovdašnjeg političkog života, dnevno se nižu u svoj svojoj bizarnosti i grozoti, ne bi li što su grozomornije, pre okovale pažnju i skrenule vam pamet i misao sa stvarnih i problema koji se pre svega tiču vas samih.
Afera „Vulinova tetka”, osim što je beskrajni materijal za zezanciju i opštenarodnu zabavu, retke opasno upozorava da je po reakcijama formalno postojećeih institucija koje bi ovo trebalo da kontrolišu (od Agencije za borbu protiv korupcije do Tužilaštva za organizovani kriminal), ovde stanje pravosudnog sistema i državnih institucija u potpunoj zoni sumraka i urušavanja.
Perverzno medijsko čerečenje i nerasvetljeno ubistvo nesretne pevačice se nastavlja, a najgrublje urušavanje novinarskog kodeksa u obaveštavanju gotovo da niko više ni ne pominje.
Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) izabrao je u petak Zorana Panovića i Nebojšu Krstića za članove Upravnog odbora Radio-televizije Srbije. Ubrzo posle te odluke, oglasilo se Udruženje novinara Srbije koje je upitalo po kojim kriterijumima je Krstić izabran, budući da je bio savetnik za medije predsednika Borisa Tadića u vreme kada su usvojene drakonske izmene Zakona o javnom informisanju. Znate ko je Nebojša Krstić ? Znate to je „onaj besmisleni tip”, zadužen, možda i namerno da vas nervira do besvesti, zasluženo i za sve pare.
Od 1. oktobra struja je u proseku poskupela dva odsto, što, kako kažu ekonomisti, prosečno kači građane povećanjem od 68 dinara po računu. To sve nije omelo beogradske gradske vlasti da na proteste „protiv medijskog mraka”, odgovori – paljenjem svetla. Novogodišnjeg. U septembru. Tek par dana po završetku leta. I par dana pre novog poskupljenja struje. I javnost je po ko zna koji put ostala u dilemi: da li je to čist bezobrazluk ili čist lopovluk? Ili ta dva ne treba razdvajati?” (N. Milenković – Peščanik”)
Za skoro godinu i po dana policija nije uspela da otkrije ko su osobe sa fantomkama koje su bespravno srušile privatne objekte u Savamali, niti po čijem naređenju su to učinile, pokazuje izveštaj policije o ovom događaju do koga je došao KRIK. Neki detalji izveštaja, ipak, ukazuju da su rušitelji te noći imali podršku beogradskih javnih preduzeća. Pa ako neće da nam zaduženi otkriju o čemu je ovde reč, možda bi trebalo ipak pozvati „Svemogućeg od Svega i za Sve” da nam pojasni ko behu oni ne „mangupi” već „kompletni idioti” iz njihovih redova koje je on video kao moguće krivce.
Ima toga još, al i ovo je dovoljno da svarite i obelodanite odgovor na propitivanje „A vi kako ste?”.
