Po slobodnoj proceni svaki put pred bitno obraćanje javnosti, samozvanog SVEGA nad SVIM i u SVEMU od Srbije, bar 80 posto sapatnika mi izjavi da nema snage, volje a ni sile živčanog ustrojstva da to samosvađanje odsluša. Pomislio bi čovek da ovoliki procenat samosvojnih i delimično svesnih, ima preča posla nego da se mlati sa već usvojenim gradivom grozomornog rijaliti programa. Pa ipak, kako da propustiš lošu stand-up predstavu, veliki teatar Mahnitosti i Apsurdusa, čikanje sopstvenih zdravorazumskih granica ili naprosto proveriš kapacitete memorijske kartice nesretnog ti uma. Ne, bez sve šale, ovo treba pratiti, jer za koju god ste oblast profesionalno, stručno ili amaterski, iz hobija, opredeljeni, nema boljeg osvešćenja da je život neprevaziđeni teatar. Ništa ovde o ozbiljnosti teme i povoda koji vam sama realnost gura kao bljutav ali obavezan obrok, više zanimanje i zaključak, da posle ovakve predstave, bilo da ste pekar, lekar, apotekar, izazovnije psihijatar, scenarista SF horor priča ili komičar, nikada nećete zagaziti u takav izvor halucinogeno-neprevaziđenih inspiracija.
I šta smo ovde imali?? Ista meta, isto odstojanje i opet dijalog sa samim sobom, stilski uobičajen: ja ću sad sve da vam objasnim, i sve ću da vas osvestim i valjaću vam narkotike, bilo da ste od ove fukaraste neradne i bedne radničke fele, koja neće da ljudski nosi pelene i rmbači za pametne inostrane gazde, ili iz šatro ovih „američkih novina” kojima ću ipak velikodušno dati šansu da mi se obrate ili iz SANU gerontološke zemunice koja će ovde da mi se uključi na liniju kad ih ja prozovem (jednom ste me „uradili” memorandumom, sad morate da skuvate novi lekić), ili ovih ludih umetnika kojima se piša po grobovima i zaista nepreebiva fora sa jednim od „najčvršćih Srba” koji najčvršće brani, najčvršći srpski interes, a koji je ulazak najčvršćih Srba sa Kosova najčvršće uvezao u novu kosovsku, sad već više priznato-nepriznatu vladu, ali nikada, za sada, od sada i do sada priznate države. Pa onda isti ešalon dupeuvlakačkih „novinara” preostalih „medija”, već pripremljenih pitanja, koja listom traže da „O, Veliki” još jednom ispriča kako je on sve to onda, sad i zauvek, i po prvi put u ISTORIJI SPASIO i ODBRANIO. Ako ste pomislili da ćete očuvati još koju moždanu vijugu, ovaj put preskakanjem elektro-šok terapije sipanjem podataka o 68 odsto porasta BPV-a koji je prelio 91 odsto BDT-a, a sa povećanjem od 154 odsto DTT-a, što je sve uslovilo porast BNP-a ali smanjio nezaposlenost na – 100 odsto , pa zeznuli ste se gorko i ponovo. A onda brisanje preostalih moždanih zarez putanja podatkom da vam je zarada uvećana, sve prema obećanjima i da do kraja meseca Limburga tekuće Ludara godine, kao i do sada, imate najveće i stalno rastuće prihode u regionu, ej BRE!!
I šta je posle bilo??? Posle smo nepropitano ali ipak, saznali da smo iako mali, ipak uspeli (pogodite zahvaljujući kome) da budemo glavolomka i srcevezka Si Đinpinga, i Mogerinijeve, i Lavrova pod objazateljno, a verovali ili ne, Tram(pet)a lično. Jesmo mali al smo… šta? Interesantni, slatki, briljantni u odabiru političkih opcija?? Nije važno, nekako smo eto bitni, zato mozak na ispašu. A Interplanetarne vlade?? Slabo je to, slabo.
I sad svi koji su ovo predstavljenije nemogućeg pratili samo iz potrebe da ogorčeno, amaterski ali ljudski, s druge strane crte, kao jedini mogući građanski bunt uz sve omiljene psovačke epitete propitaju šefa”, mogu samo da urlaju: a raskopana prestonica, a ministat inostranih dela koji je ustvari svadbarski pevač, a beg šezdeset hiljada onih sa pravim diplomama i egzit par hiljada pravih doktora, a Mali koji je uzeo Veliki komad zemlje, a Osvedočeni Zločinac predsednik nepriznate države, sada kao partner, a pomahnitali predsednik Subotice koji mlati, a uhapšene žene iz nekog sela sa juga, jer su na Facebook-u oskrnavile lik i delo predsednika, a povećanje minimalne zarade koja ne pokriva ni polovinu potrošačke korpe, a hronično brisanje svih institucija, nokaut dijaloga i odstrel opozicije… aaaaaa??? E, pa i vama je odzvonilo jedinstvenim i kratkim otpozdravom. Oslušnite malo bolje.
A onda za kraj, nepredviđeni eho i potvrda da je stvarnost nenadmašiv zevzek. Svo je ovo trpljenje, bar meni nemerljivo nadoknađeno nepatvorenim lumperajskim pozdravom kojim je kalif završio dugomučni teatarski čin, i ipak obznanio da mu je dosta i ovih sa pitanjima i bez pitanja, ovih što ga vole i ne vole, i sulude, lažljive i pogane svakodnevice, i nas i vas a verovatno i sebe samog, kratko-jasno otprašivši sve sa „AJD ZDRAVO…!!!”
Teatar apsurda, kameni san ili puka noćna mora, prėnuće će, AJD ZDRAVO da bude teško i nimalo smešno.
