Život je bajka koju idiot priča, puna buke i besa, a ne znači ništa. Šekspir – „Magbet”
Nema bolje ilustracije, ideološke paradigme koja decenijama tutnji razdrobljenim političkim zajednicama (nisu ni države, već „regioni”) i koja oslikava sav užas tranzicionog tumbanja Balkana . Nesretno romantičarski imenovan prostor „krvi i meda”, poprište je petog čina šekspirovske drame u kome izmišljeni mitovi, diktatorski režimi i populistička politika u zagrljaju utilitarnih religijskih klanova ne dozvoljavaju da se formira građansko društvo. Krhke skrame demokratije, uspešno se kidaju u atmosferi karnevalskog slavljenja buke i besa, mržnje i osvete.
Grmi Balkan buku i bes, sa zvonika regiona u koškanju Slovenaca i Hrvata, u mafijaškom rukovanju u Crnoj Gori, sa trgova Makedonije i Severne Makedonije, dodikovski razulareno diljem Bosne, najjače i najviše od najveće i najbešnje Srbije.
Šekspir ili Fokner?
Buka i bes u ostrašćenom govoru uzurpatora vlasti sa vlasti, buka i bes na skupovima građana i opozicije, buka i bes u divljačkom orgijanju desničarskih bitangi, buka i bes na šalteru u pošti, u čekaonici doma zdravlja, na ulici, u autobusu, na pijaci i u Skupštini, u školskom dvorištu. Buka i bes u botovskim komentarima, u jalovim i anonimnim pisanijama na društvenim mrežama, buka i bes na sastanku stanara, buka i bes na javi i u snu.
Buka i bes u godinama iza, zaglušujuća sa razorenih trgova, kičerastih fontana, unakaženih spomenika, digitalizovanih fantazija, a sutra sa gondola ili iz metroa.
Bučan i besan – jede, diše i živi BUKU i BES.
Bučno i besno biće, magbetske sorte, završi u bučnom i besnom nihilizmu, pojede ga buka i bes.
Foknerovi besni i bučni, prekljukani lažima, nasiljem i zlom, pojedu buku i bes.
Ne plaši se da podržiš iskrenost, istinu i saosećanje i usprotiviš se nepravdi, laži i pohlepi. Kada bi ljudi ovako postupali, promenio bi se svet. – Vilijem Fokner „Buka i bes”
Buka i bes ili buka i bes, odlučite sami.
