Dan POBEDE – Neophodnost mučnih činjenica

Zaogrnut plaštom mnogoznačajnih istoriskih i političkih atributa, 9. maj je dan koji se u drvoredu vremenskog niza izdavaja i prepoznaje, između ostalog jer nosi i sećanje na teret istorijskih potresa koji su modifikovali i uobličili lice sveta i našeg veka.

Najprepoznatljiviji je ipak po dva ključna (po posledicama i težini istorijske modifikacije) događaja, kao Dan Pobede, koji nas seća na okončanje Drugog svetskog rata, najvećeg i najkrvavijeg svetskog sukoba do sada, i kao Dan Evrope, kao simbol pokušaja modifikacije posleratne Evrope i formiranje novog organizacionog, pre svega finansijskog, a onda i političkog integracionog saveza.

Razrovana posleratna slika sveta, do danas obhrvana sukobima različitih interesnih sfera, neretko kroz ideološke naočare posmatra postmodernu istoriju, pa je tako mnogoznačno i tumači. Ako je išta od poduke nakon apokaliptičnog perioda, druge polovine XX veka i ostalo, jeste u osvešćivanju da neke od istorijskih činjenica, na nivou ozbiljnog, naučnog osvetljavanja, ostaju kao neosporne. Taj neohodni intelektualni napor do danas vodi bitku u odbranu objektivnog sagledavanja uzroka i posledica ovih istoriskih neumitnosti, ne bi li sprečila mogućnost novog apokaliptičkog sunovrata koji briše ne samo učesnike, već i samo poprište, svet kao takav.

Napor da se razumski, svesno i odgovorno sagleda ovaj period je naprosto neophodnost i uslov da se horizonti budućeg učine mogućim.

To što podrazumeva minimum slaganja je unekoliko i zalog mogućeg istorijskog opstanka. Ono u što su do sada akteri, ali i baštinici 9. maja, kao Dana pobede, usvojili kao nesporno je možda još u razmatranju, ali niko ne spori faktografsko nabrajanje događaja kao preduslov da se u osvešćivanje kao preventivu krene najpre kroz političku volju a onda i neophodne institucije društva.

Neki od faktografskih podataka, koji ostaju u visokom nivou usaglašenosti, te faktografsko nabrajanje šta se desilo NA DANAŠNJI DAN, ostaju kao dobra polazišna tačka da se kao pojedinac, neumitni učesnik istoriskog toka, suočite s ovim.

Dan pobede nad fašizmom je dan kada je nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu. Slavi se 9. maja, iako je Drugi svetski rat konačno završen tek nekoliko meseci kasnije bezuslovnom kapitulacijom carskog Japana posle tragične upotrebe atomske bombe u Hirošimi i Nagasakiju.

Naime, 9. maja 1945. (po moskovskom vremenu) godine sovjetski maršal Žukov ratifikovao je ispred Saveznika sporazum o nemačkoj kapitulaciji, koji je dan ranije u ime Trećeg rajha potpisao nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel.
Nemački predstavnici su dva puta potpisali kapitulaciju. Prva kapitulacija sa Saveznicima je potpisana u Remsu 7. maja i stupala je na snagu 8. maja u 23:01 po srednjoevropskom vremenu. Ovaj datum se često naziva Dan pobede u Evropi i u većini zapadnih zemalja. Josif Staljin je kasnije bio nezadovoljan ovim događajima, pošto je smatrao da predaju mora da primi samo izaslanik vrhovne komande Sovjetskog Sveza i da bude potpisano u Berlinu i insistirao je da je protokol iz Remsa bio samo preliminarni, a da se glavna ceremonija mora održati u Berlinu, gde se tada nalazio maršal Georgij Žukov.

Stoga je organizovana druga ceremonija na imanju van Berlina uveče 8. maja, odnosno 9. maja u Moskvi, zbog razlike u vremenskim zonama. Feldmaršal Vilhelm Kajtel kao načelnik štaba Vrhovne komande Vermahta, general-pukovnik Hans-Jirgen Štrumpf kao predstavnik Luftvafea i admiral Hans Georg fon Frideburg su potpisali nemačku kapitulaciju u štabu Sovjetske armije u Berlin-Karlshorstu. Ispred saveznika nemačku predaju prihvatili su sovjetski maršal Žukov i britanski maršal Artur Teder.

Žrtve

Tačan broj ljudskih žrtava Drugog svetskog rata nije utvrđen niti će ikada biti utvrđen. Razlog tome je delimično u tome što ih je teško razlikovati od nekih ratova koji su vođeni pre i posle, a delom i u tome što se s brojkama iz raznih političkih razloga manipulisalo. Većina procena spominje broj od 55 miliona ljudi, pri čemu se smatra da samo deset odsto otpada na neposredne učesnike, tj. pripadnike oružanih formacija, dok se ostatak odnosi na civile. Zbog tog nesrazmera se Drugi svetski rat često navodi kao krajnji primer totalnog rata.

Broj ranjenih je bio višestruko veći, što, s obzirom na tadašnji broj stanovnika planeta Zemlje, Drugi svetski rat čini najkrvavijim sukobom u istoriji.

Gubici

Rat je doveo do dramatičnih demografskih promena u mnogim oblastima sveta. Cele etničke zajednice su ili desetkovane ili prisilno raseljene. Rat je gotovo potpuno uništio jevrejsku zajednicu u Evropi – oni koji su preživeli Holokaust su uglavnom emigrirali u SAD ili Palestinu, gde je uskoro stvorena država Izrael. Oko 15 miliona Nemaca je proterano iz velikog dela istočne Evrope, a nešto slično se dogodilo i italijanskoj manjini na istočnim obalama Jadrana.

I materijalni gubici su bili veliki. Gotovo na svakom području gde su se vodile ratne operacije došlo je do velikog ili potpunog uništenja puteva, mostova, železnica, telekomunikacionih sistema i drugih oblika infrastrukture, a mnoge države su doživele ozbiljno smanjenje vlastitih industrijskih i drugih resursa.

U ratu su nestali i mnogi delovi kulturne baštine, za što su najbolji primer Varšava, koju su Nemci u potpunosti razorili nakon neuspelog ustanka 1944. godine, kao i Drezden čiji je veći deo godine 1945. spaljen u savezničkom bombardovanju.

Istorijski događaji na današnji dan:

1502 – Španski moreplovac Kristofer Kolumbo isplovio je iz španske luke Kadis na četvrto i poslednje putovanje u Novi svet. Kolumbo je umro 1506. u Španiji uveren da je na svojim putovanjima stigao u Aziju.
1788 – Britanski parlament je ukinuo trgovinu robljem.
1800 – Rođen je Džon Braun, borac za ukidanje ropstva u SAD. Izvršio je čuveni napad na arsenal u Harpers Feriju 1859, zbog čega je optužen za izdaju i pobunu robova i osuđen na smrt vešanjem. Njegovo pogubljenje 2. decembra 1859. dovelo je do zaoštravanja borbe između abolicionista i robovlasnika.
1805 – Umro je jedan od najvećih nemačkih i svetskih pesnika Fridrih Šiler. Veliku slavu stekao je dramama „Razbojnici“, „Don Karlos“ i „Vilhelm Tel“, koje su i danas na repertoarima svetskih pozorišta.
1850 – Umro je francuski hemičar Žozef Gejlisak, koji je utvrdio da se pritisak gasa povećava u zavisnosti od temperature.
1860 – Rođen je škotski pisac Džejms Metju Beri, autor pripovetke o Petru Panu.
1877 – Rumunija je proglasila nezavisnost, mesec dana nakon što je sklopila savez sa Rusijom protiv Otomanskog carstva.
1901 – U Melburnu je otvoren prvi parlament Australije.
1911 – Grupa oficira, učesnika u dvorskom prevratu i ubistvu kralja Aleksandra Obrenovića 1903, osnovala je u Beogradu tajnu organizaciju „Ujedinjenje ili smrt“ („Crna ruka“).
1926 – Amerikanci Ričard Berd i Flojd Benet prvi su preleteli avionom Severni pol.
1927 – Kanbera je postala glavni grad Australije umesto Melburna.
1931 – Umro je američki fizičar Albert Majkelson, koji je pomoću rotirajućeg ogledala odredio tačnu brzinu svetlosti. Nobelovu nagradu za fiziku dobio je 1907.
1936 – Italija je zvanično okupirala Abisiniju (Etiopija) i italijanskog kralja Vitorija Emanuela III proglasila abisinskim carem.
1945 – Nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel potpisao je u Berlinu završni dokument o okončanju Drugog svetskog rata. U ime saveznika dokument su potpisali sovjetski maršal Georgij Žukov i britanski general Artur Teder. Dokument o bezuslovnoj predaji Nemačke potpisan je 7. maja u Remsu.
1946 – Kralj Vitorio Emanuele III je abdicirao, a Italija je postala republika.
1948 – Komunistička partija Jugoslavije odbacila je optužbe sovjetskih komunista protiv politike jugoslovenskog rukovodstva. Usledila je Rezolucija Informbiroa i višegodišnji politički i ekonomski pritisak tadašnjeg sovjetskog bloka na Jugoslaviju.
1950 – Ministar inostranih poslova Francuske Rober Šuman uputio je poziv za pomirenje između Francuske i Nemačke i predložio stvaranje Zajednice za ugalj i čelik, prethodnice Evropske unije. Šumanov plan je 1951. godine potpisalo šest zemalja. Ovaj datum obeležava se kao Dan evropskih integracija.
1952 – Širom Jugoslavije održani su masovni protesti zbog Londonskog sporazuma kojim je Zona „A“ Slobodne teritorije Trst pripala Italiji.
1960 – SAD su postale prva zemlja u kojoj su legalizovane pilule za sprečavanje začeća.
1976 – Ulrike Majnhof, vođa zapadnonemačke terorističke grupe „Bader-Majnhof“, obesila se u zatvorskoj ćeliji.
1978 – U parkiranom automobilu u centru Rima pronadjeno je telo bivšeg italijanskog premijera Alda Mora, kojeg su teroristi „Crvenih brigada“ oteli 54 dana ranije.
1986 – Umro je nepalski planinar Tenzing Norgaj, koji je s Novozelanđaninom Edmundom Hilarijem u maju 1953. prvi osvojio „krov sveta“ Maunt Everest.
1993 – Počeli su sukobi Hrvata i Muslimana u Mostaru koji su doveli do podele grada na muslimanski i hrvatski deo. Muslimani i Hrvati su do tada bili saveznici u borbama protiv Srba u bosanskom ratu (1992-95).
1995 – Na kraju trodnevne proslave 50-godišnjice završetka Drugog svetskog rata u Evropi i Dana pobede, svetski lideri pozvali su na globalno pomirenje. Centralne proslave održane su u Parizu i Moskvi.
1996 – Joveri Museveni pobedio je na prvim predsedničkim izborima organizovanim u Ugandi posle 16 godina.
2001 – Predsedniku SR Jugoslavije Vojislavu Koštunici u Njujorku je uručena nagrada Instituta Istok-Zapad za svetskog državnika godine.
2001 – SR Jugoslavija je primljena kao punopravni član u Svetsku banku.
2001 – Papa Jovan Pavle II okončao je svoju istorijsku posetu Siriji, čime je postao prvi papa koji je ušao u džamiju. Tu zemlju je napustio molitvom za mir između Jevreja i Arapa.
2003 – U američkom Senatu jednoglasno je usvojen predlog o proširenju NATO-a za sedam bivših istočno-evropskih komunističkih zemalja (Letonija, Litvanija, Estonija, Slovenija, Slovačka, Bugarska i Rumunija).
2007- Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikolić, izabran za predsednika Skupštine Srbije uz podršku poslanika Demokratske stranke Srbije.