Praznici, zvončići, konfetice, jelke, lampioni i paketići, hej ho, hej ha, XOX OXO. Deda Mrazi i Božić Bate, sličuge i Džingas bel (što bi otpevala komšiničica), kovanje sreće usred zime, kad mu vreme nije.
Kome god je od prirode dato da je UPRKOS svemu srećan ili bi to po svaku cenu da bude, odmah odmak od ovog pisanija – kome je začetna premisa da, protivno ultimatumu savremenog doba, nije sreća da si stalno srećan (obaška što je podteza da je jednako neizdrživo i da si večan, pu pu pu), a i potka mu je u teoretskoj ravni svedena na optimistični pesimizam („Može li gore?” – „Može, može J !!”).
Ma ko bi bio protiv SREĆE i to u rajskom kontekstu „za sve i svuda”, pa nisu starogrčke hedonističke škole uludo postojale, ne mantraju li sve religije više o (nebeskoj) sreći no o čudesima, a i što bi se ideološke matrice otimale o bilo koju manje uspešnu fenomenologiju kao garant suptilne manipulacije, da je to neki tamo čovečjem biću nebitan kontekst.
CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v80), quality = 80
Razlaganje simbola
I nije problem u želji za srećom, već u tužnoj činjenici, da su njena definicija i intenzitet nametnuti i precizno izliveni u reklamnim kovačnicama neoliberalnog i predatorskog kapitalizma, koji ovu tešku industriju stavlja u pun pogon, naročito u dane praznika, ne mareći jesu li sekularni ili religijski. Na oltar PROFITA, najupečatljivijeg božanstva i ovog veka, vešto smišljeni starovekovni simboli „usrećitelja”, jezdeći ne na saonicama i „svetosti”, već pre svega na neutaživoj čežnji, valjajući vam slatkiše potkupljivosti i otpuštajući vas od greha smislenosti i odgovornosti, uspešno i bogato prilažu.
Kapitalizam je surov i žilav, ali najmanje glup u prežderavanju i preživljavanju, pa ako vam se čini da ste ove magijske rituale čarobiranja i hipnotisanja sve teže dohranjivanog potrošačkog bića, kroz reklame i simbole, odavno prozreli, nije baš tako jednostavno. Udaraju na podsvest i emociju, pa je teško odupreti se.
Kako su ova dva, kroz istoriju modifikovana, a ipak opstala simbola – Deda Mraz i Božić Bata, preživeli postmoderno razaranje konteksta, priče i vrednosti, a i prenos magičnog, iz sfera religijskog i mitološkog na virtuelni World Wide Web, ostaje za detaljno tolkovanje, presudno humanističkim naukama.
Uspešno su izliveni iz mitoloških, paganskih i folklornih niti, pre svega germanske i slovenske kulture, od rimskih Saturnalija, germanskog boga Odina i polubožanstava Langbarda (Dugobradi) i Jolnira, do ranohrišćanskog Svetog Nikole, Sinterclassa u Belgiji i Holandiji, Oca Božića u Velikoj Britaniji, nordijskih vilenjaka Tomta i Nisa, slovenskog zlog čarobnjaka, sina boga Velesa (koji ledi ljude i krade decu, koju kasnije roditelji poklonima otkupljuju) do američkih varijacija dobrodušnog, dugobradog debeljka, koji je u najranijoj fazi bio mornar, a kasnije promoter gaziranih pića (upamćeno zaštitno lice Coca-Cole), te menadžer prodaje u velikim tržnim centrima.
Religijsko- sekularni sudar, a onda ideološko pokroviteljstvo, izrodili su naposletku do današnjih dana za verujuće Božić Batu i Svetog Nikolu (Sinterclass, Santa Claus) koji na Božić, Svetog Nikolu ili Bogojavljenje donose poklone i slave Hristovo rođenje, i „svetovnog” Deda Mraza koji od definitivne sekularizacije većine evropskih društava, nagrađuje dobro i ispravno ponašanje i deli poklone, proslavljajući, sada već svetski aminovanu Novu Godinu.
Propratna ikonografija vezana za ritual i običaje koje su definotivno kulturološki urasli u tkivo i savremene civilizacije i „vrlog novog sveta”, uobličeni su i „kanonizovani” najpre kroz štampu i književnost, a danas kroz svakoliki medijski prostor. Pa su tako Deda Mrazovi irvasi, u stvari pandan Odinovom (germanski Bog koji predvodi lov na nebu) osmonogom konju Sleipniru koji dugačkim skokovima preleće velike razdaljine, i kome deca ispod dimnjaka ostavljaju u svojim čizmama slamu, šargarepe i šećer, a zahvalni Odin ih onda zbog dobrog ponašanja nagradi, ili otkupljuje hranu za čudotvornog konja – slatkišima i poklonima. Pozajmljena je i Odinova bela duga brada, šešir i koplje, kasnije zamenjeno štapom. Dobročinstvo i darivanje je inspirisano ne samo nekim od paganskih rituala,već ukorenjeno kroz preuzete rituale ranohrišćanskog životopisa svetaca, naročito Svetog Nikole, episkopa vizantijske pokrajine Mire u Likiji, inače zaštitnika dece i siromašnih (iz mita o poklonjenom mirazu trima osiromašenim sestrama, kćerima pobožnog hrišćanina, kojima da bi izbegle ropstvo ili prostituisanje, pomaže, potajnim ubacivanjem vreće zlatnika kroz dimnjak, a koji su upali u čarape koje su se sušile kraj ubogog ognjišta). Ovaj običaj kačenja čarapa uz dimnjak ili kamin, zaživeo je kao osnovni element novoustanovljene svetkovine, pre svega u SAD (koju su nemački i holandski doseljenici proneli kroz svoju koloniju Novi Amsterdam, ustanovljenu u 17. veku, pre britanskog osvajanja).
Luterova Reformacija u16. veku, uprkos zabrani idolopoklonstva i svetaca, nije trajno među protestantima uspela da ukloni mitsku figuru koja na Božić donosi poklone, pa je to najpre bio Chrisstkind (beba Isus!!), a naposletku vila ili pomoćnici.
Adresa Deda Mraza :
SANTA CLAUS
NORTH POLE
CANADA
HOH OHO
Pokušaj ukidanja najpre jelki, kićenja i poklona a onda i (tek pred kraj 19. veka, iz mnogobrojnih mitoloških figura ipak ustanovljenog) ruskog Deda Mraza, što je 1915. godine preduzeo Sveti sinod Ruske Pravoslavne Crkve (jer su to običaji, tradicije i kultura Nemačke, sa kojom je Rusija u ratu), potrajao je ipak samo do formiranja Sovjetskog Saveza, kada Josif Viserionovič Staljin lično izdaje naredbu da se sovjetski Djada Moroz mora pojavljivati samo u plavom kaftanu i uniformi, kako bi se jasno razlikovao od „buržujskog Santa Clausa”.
Pismo Deda Mrazu
Izvajan iz silne čovekove želje za radošću, srećom i nagradom („ako me se sete, sete”), oblikovan mitom, tradicijom, umetnošću, zaogrnut religioznim i ideološkim plaštom, osvanuo si u predvorju digitalizovanog 21. veka Dragi Debeljko, kao opseni biznismen i osrednji trgovac. Vešta ruka tržišnog kapitalizma je tvoj dom na Severnom polu, u Nort Polu u Aljasci pretvorila u turističku atrakciju, pošte Kanade i SAD se utrkuju oko prvenstva prava da ti dostavljaju pisma, a tvoje novogodišnje i božićno vozikanje pomno prate satelitski navigacioni sistemi, američki NORAD i ruski GLONASS. Otvorio si internet kancelarije, čiju su najbitniji odeljci PRODAVNICA, KUPOVINA, MOJA POTROŠAČKA KORPA, svoje radionice za izradu poklona premeštaš u zemlje trećeg sveta, gde je najjeftinija, neretko dečija radna snaga, dobročinstvo si sveo na izvršavanje dobro plaćenih perverznih igrarija, samoopraštanja i krivice sve manjeg broja bogatuna. Ne mariš za lakanovsko pojašnjenje, da je „kobajagi” vera u tvoju simboliku i misiju, opstala zbog potrebe da se komunikacija „sa drugim” po bilo koju cenu održi.
Oćigledno je da ti ovo piše ranoosvešćena (moja štedljiva mati te je raskrinkala iz prve, oduvek nam je teškom mukom ostavljala, „teškom parom” kupljene drangulije uz obaveznu zdravicu „da vidimo deco šta vam je MAMA kupila, a doneo Deda MRAZ”) i prilično levičarski ogorčena, Marksova omladinka. I najgore u osiromašenoj i sluđenoj Stradiji si zadriglog i desničarki nastrojenog zlog gnoma pretvorio u svoj pandan, pa on sad velikoj deci valja po neku paru da ne bi skapali od gladi.
Stoga je moj predlog da se samoukineš ili bar prekvalifikuješ u dobošara, čija će presudna uloga biti da na glavnom trgu ovog velikog svetskog sela (dovoljno je u vreme praznika) iz sveg glasa otpevaš jedinu pravu MOLITVU, koja možda osvesti svekoliki čovečji puk i približi ga utopijskom snu o pravoj sreći i dobročinstvu.
Molitva
Dok Zemlja jos se kreće
I postoji njezin sjaj
Ono što netko nema, Ti mu to, Gospode, daj!
Mudromu podaj glavu, plašljivom konja — da krene,
Sretniku daruj novca…
I — ne zaboravi mene!
Dok Zemlja još se vrti — Gospode, Tvoja je vlast
Onome tko vlasti teži, nek mu bude u slast;
Tko drugome ne krati novca, nek predahnu oči mu snene,
Kainu kajanje daruj…
I — ne zaboravi mene!
Vjerujem u Tvoju mudrost i Svemoći poznajem sjaj,
Kao sto ubijen vojnik u vječni vjeruje raj;
Kao sto vjeruje uho u tihog Tvog govora sum,
Ko čovjek sto vjeruje srcem, a djela mu ne shvaća um.
Gospode, moj Bože, zelenooki moj,
Dok Zemlja jos se vrti i sve to čudno je njoj;
I dok još vremena ima i vatre da je pokrene
Svakomu ponesto daruj…
I — ne zaboravi mene!
U prilogu šaljem i predlog za obaveznu i jedinu pesmu, koju bi do daljnjeg trebalo pevati tvome drugom licu Božić Bati. HOH OHO!!
Pesma Božić Bati
Umornom od sveg u smrt mi se žuri,
Jer videh zaslužnog kako bedno prosi,
I nitkova što se bogato kinđuri,
I odanost kako poniženja snosi,
I zlatna odličja o pogrešnom vratu
I savršenstvo u blatnom beščašću,
I device silom predane razvratu
I snagu straćenu nesposobnom vlašću,
I umetnost kojoj moćnik uzde stavlja
I zločince kako vladaju dobrotom,
I mračnjaštvo kako mudrošću upravlja,
I kako iskrenost brkaju s prostotom:
Skrhan, spokojnoj smrti ću se dati.
Od nje me tek ljubav može sačuvati.
Sonet 66 Vilijem Šekspir
aleksandar
APSOLUTNO SE SLAZEM.