Mozak –  zvezdana vaseljena ili kontejner

Objavljeno 13.07.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 8 mins

Imaš li ti mozga?? Šta ti je s kefalicom ?? Pustio mozak na ispašu! Bacio mozak na otavu.

Lutajući bespućima internet komunikacija, dopala mi interesovanju krajnje škakljiva serija predavanja vodeće svetske naučnice Tatjane Černigovskaje, koja impresivno obrazovana intigantna i nadasve duhovita interdisciplinarno osvetljava tajne, granice i horizonte izučavanja – pored UNIVERZUMA, GENOMA i JEZIKA – vodeće naučno, filozofske intrige MOZGA.

Zašto je u vrhu ove naučno-filozofske liste, jer se kroz osvetljavanje ove zagonetke , čovečanstvo (bar ono intelektualnije) zanima presudnim temama saznanja, spoznaje, memorije, komunikacije, svesti, i traženja odgovora na esencijalna ontološka i antropološka pitanja.

Žašto je relevantno o ovome slušati od Tatjane Vladimirovne, jer je stručnjak i ekspert za ovu i neke od graničnih oblasti koje se bave ovom temom. Doktor je filoloških i bioloških nauka, u svojim aktivnim istraživanjima preseca kognitivnu neuropsihologiju, biološke nauke, filologiju i jak i dobar nivo filozofskog te umetničkog obrazovanja. Deo je aktivnog istraživanja savremenih naučnih tokova u ovoj oblasti, kao i saradnik i učesnik brojnih univerzitetskih katedri, instituta i naučnih timova, a svesrdan i dobar predavač i prenosilac znanja. Ovo poslednje je možda i presudno, u moru lekcija, predavanja, talk show programa, panela, diskusija i stručnih žvaka, veoma je bitno da sem što ste izabrali stručno i umno potvrđenog predavača, on bude i zanimljiv kroz neku vrstu interaktivnog, kreativnog promrdavanja saznanja i intelektualnog uzrastanja.

A MOZAK je čudo, pa je kroz čudnovato fascinantnu priču iznela par činjenica o najnovimijim saznanjima i naučnim eksperimentima, koji tvrde da gotovo ništa pouzdano o ovome ne znamo, a da ono što znamo dovodi do šokantnih mogućih posledica na poimanje čoveka i njegovih moći i ograničenja.

Fizički je čudo jer ga čini 78 odsto vode ,15 odsto mast i 7 odsto protein soli, hidrata kalijuma, ugljenih hidrata.

Neurona ima 100 milijardi, ali ima oko  sinapsi, veza, što dovodi ne do triliona već kvadriliona, što je po nekim istraživačima veće od broja postojećih zvezda ili čak elementarnih čestica. Potrebno mu je od 10 do 23 (kod genija) vati za rad, što je na nivou zahtevnosti sijalice iz frižidera. Ukoliko poredite sa superkompjuterom kome je za rad neophodna energija koja pokriva grad milionske naseljenosti, u čemu je ovde kvaka?

Težina, odnosno veličina mozga kod odraslog čoveka je od 1350 do 1400 grama, što je zapreminski u obuhvata negde oko 2 odsto telesne težine, (kod slona je to 0,15 odsto) i to nas svrstava u vrstu sa velikim mozgom!!,ali troši oko 20 odsto kiseonika iz krvi i 25 odsto glukoze iz krvotaoka. Veličina ispostavilo se nema nikakve posledične veze sa veličinom koeficijenta inteligencije ili sposobnošću da obavlja kvalitetno funkcije. Sa starenjem, kod čoveka dobija na težini, ali gubi na efikasnosti. Kod novorođenčadi se zapremina mozga tri puta uvećava tokom prve godine života. Nema receptore za bol, pa kada imate glavobolju, boli vas nešto drugo! Postoje tzv. „ogledalo neuroni” koji omogućavaju da „usvajamo” objekat iz okoline kao sastavni deo nas ili osećamo bol i patnju drugog bića, pa se smatra da su odgovorni za čovekovu sposobnost ka empatiji i solidarnosti.

Sve do pedesetih godina 20. veka smatralo se da ako se secira, locira i istraži struktura materije, odnosno tkiva mozga, da će to doprineti raspetljavanju daleko većih misterija vezanih za daleko složenija i intrigantnija pitanja , kako uopšte radi, i kako funkcioniše SVEST, SAZNANJE, MEMORIJA, UČENJE, JEZIK, MIŠLJENJE.

Sve teorije o pokušaju da se definiše kroz paralele sa kognitivno logičkim funkcionisanjem veštačke inteligencije, rada kompjutera na primer, pale su u vodu, kao i prvobitno viđenje ovog SUBJEKTA ili OBJEKTA (do danas sporno) kao veliko skladište INFORMACIJA. Pokazalo se da naučne metafore da je poput telefonske centrale, velikog memorijskog hard diska ili digitalne stanice nisu adekvatne.

Ispostavilo se da fizičko lociranje centara za specifične funkcije kojima upravlja, nije definitivno moguće, i da je naučno metodološki utvrđeno da fizičkim uklanjanjem delova tkiva mozga proces učenja ili mišljenja može da se nastavi, kao i fascinantna činjenica da bukvalno sve što je kao signal kroz čula upućeno i prerađeno u ovom receptoru ostaje trajno zabeleženo, odnosno da je različitost svakog individuma apsolutno definisana različitim stvaranjem obrađenih neuronskih signala i veza koje tvore, pa je međusobna različitost ovim više ustanovljena nego što se to identifikuje različitim otiscima prstiju ili specifičnostima dužice oka.

Najnovija istraživanja dovode do nekih šokantnih otkrića koje mogu da imaju dalekosežne posledice na definisanje odlika humanosti ili izvedenih čovekovih pokušaja kreiranja sopstvenog sveta. Potvrđeno je eksperimentima da na nivou motorno kognitivnih funkcija vaš MOZAK donese odluku o izboru na neku akciju pre nego što fizički to sami odradite. Ukoliko je AUTONOMAN ili programiran u funkcionisanju šta je sa problemom slobodne volje, ili prezumpcije nevinosti, kao vas uteši ili prevari da ste to vi odradili??

Kako mozak uči, i kakve veze stvara zavisi od toga šta u njega „ubacite”, pa od količine dobrog ili lošeg materijala kojim ga nahranite, on dalje narasta do zvezdane VASELJENE ili istrune u kanalizacionoj KLOAKI.

Razvoj kvantne fizike i modela hologramsko univerzuma (pročitajte sjajnu knjigu Majkla Talbota „Hologramski  Univerzum”) ovo dodatno komplikuje ali i intrigira. Pamtimo celom površinom i to ne samo MOZGA, već tela! Svaka informacija koju primimo stvara novu sinoptičku vezu u MOZGU. Mozak se hrani INFORMACIJAMA, ukoliko ih blokirate on jednostavno, zaista umire. Po načinu na koji ih prihvatamo i obradimo razvijamo uspešnost njegovog funkcionisanja, pa shodno predispozicijama (zapisanim u genomu) možemo da razvijemo sebe do genijalnosti ili unizimo do idiotluka. Stoga upozorenje da svoj mozak ukreirate dobrim, proverenim umetničkim delima, idejama i mišljenjima, a ne da ga pretvarate u kolektor trivijalnih i loših, ne samo vina, razgovora i ljudi, već i grozomornih i neartikulisanih zvukova, kiča ili agresije, jer vas to isključuje iz priče da, kako nova teoretsko-praktična istraživanja nagoveštavaju, budete stvarno deo samopromišljajućeg i samosvesnog UNIVERZUMA.

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)