Novi stari svet

Opet je počeo rat u Evropi. Kažu posle Drugog svetskog prvi. Pa ne baš. Ustvari, da li je rat i da li je opet prvi posle drugog? Jer ako je rat onda nije prvi posle drugog, a ako nije rat kako to da se Evropa pregrupisala i da nad njom mašu pretnje nuklearnim oružjem i besne državne propagande koje vam s jedne strane kažu da nije rat, ali videćete šta vas tek čeka, a sa druge da je rat i da se ljudi ubijaju, da resursi ponestaju i da proverite gde vam je atomsko sklonište?

Kako je svet dozvolio da se u novom veku u srcu Evrope razara ponovo život, razum, ljudskost i sloboda? Kako je Evropa dozvolila da ugrozi sopstvenu i svetsku bezbednost?

Sila boga ne moli?

Ko će ovo da presudi, osudi i posle užasa pokuša da vrati u red i mir??

Međunarodna zajednica Ujedinjenih nacija, ustanovljena posle dve krvave, svetske ratne klaonice 20. veka otpočele u Evropi, prerastanjem iz Lige naroda, nastala je kao međunarodni pokušaj da real-političke moći i apetite svetskih sila stavi pod ma kakvu kontrolu.

Na konferenciji u San Francisku 1945. godine, doneta je Povelja kojom je ova volja za ustanovljenjem pravednijeg i miroljubivijeg sveta proklamovana:

„Mi, ujedinjeni narodi, odlučni smo sačuvati buduća pokoljenja od užasa rata, koji je dva puta u toku našeg života doneo čovečanstvu neopisive patnje, i potvrditi veru u osnovna prava čoveka, u dostojanstvo i vrednost ljudske ličnosti, u ravnopravnost muškarca i žene, velikih i malih naroda. Odlučni smo u stvaranju uslova pod kojima bi se održali prava i poštovanje obveza koje nastaju iz ugovora i drugih izvora međunarodnog prava te raditi na postizanju društvenog napretka i boljih životnih uslova u sve većoj slobodi.”

U starom poretku svetskih ratova, raspada imperija i zavojevanju resursa, ovo je bio nov pokušaj da se dođe do međunarodnog mehanizma koji bi sprečio nove svetske sukobe, u perspektivi i nadi da se rat kao sredstvo rešavanja međunarodnih sporova poništi kao moguća opcija.

Stvoren je nov mehanizam i struktura međunarodn zajednice koja nije mogla da prenebegne stvarnu političku, ekonomsku i vojnu moć svetskih država, te stari način učitavanje njihove realne pozicije „jednakijih među jednakima” stvarajem Saveta bezbednosti.

Nov je bio i pokušaj da se ustanovi i institucionalizuje na drugačiji način međunarodno pravo, koje bi moralo da bude nadnacionalno i opštevažeće, što do danas nije moguće ustanoviti.

Nije moguće iz prostog razloga zato što je međunarodno pravo uslovno pravo, po definiciji subjekta prava i po mehanizmoma obaveznosti.

Fizički i pravni subjekt se na izvršenje presuđenog prava primoravaju „silom”, što svaka država shodno sopstvenom pravnom poretku izvršava.

Ujedinjene nacije stoga svojim deklaracijama, rezolucijama i zaključcima, u okvirima nadležnosti dela prava koje su države članice prenele na ovaj međunarodni subjekt pokušavaju da snagom te prenete „sile” u nadležnosti, održe mir u svetu.

Sva ludila propagande

Prvo na umu da su u uslovima ratnog stanja države po starom zadržale pravo da sprovode i regulišu propagandu, u cilju apsolutnog opravdanja svojih političkih i agresivnih ponašanja. Ono što je novo su mehanizmi upotrebe dostignuća modernih tehnologija (virtuelnog sajberspejsa i mehanizama društvenih mreža), od zabrane informativne vidljivosti do iskrivljene slike realnosti upotrebom virtualnih audio i vizuelnih simulakruma, i nametanja izmišljenih, neproverenih i lažnih izvora informacija.

Ono što je već viđeno su sve vrste manipulacija informacijama, ono što je novo su načini utkivanja tehnoloških i naučnih otkrića u ovaj proces.

Ono što je staro je forsiranje ekstremnih ideologija i oblika „meke moći”, a nažalost nije novo da ovim regrutujete buduće borce, u realnom ili virtuelnom svetu za svoju istinu.

Izbor

Stari svet i nove odluke ili novi svet i nova rešenja?

„Osim novog međunarodnog antiratnog pokreta treba nam i jak antinuklearni pokret koji bi u spoju s postojećim globalnim klimatskim pokretom možda mogao donijeti nemoguće, a to je mir, ne samo među ljudima, nego i s drugim bićima i planetom samom. Paradoksalno, samo nas nemoguće još može spasiti”. – filozof i aktivista Srećko Horvat

Izbor je po slovu istorijskog protoka na uzrasloj čovekov svest i savest, ona se individualno donosi i prepušta, a može li se kolektivno donositi i zaštititi?