Shodno sve prihvaćenijoj i validiranoj političkoj teoriji o svojevrsnoj smrti IDEOLOGIJE kao okosnice političkog života, na pozornicu javnog i političkog uskače uspešno POLITIČKI SPEKTAKL koji je vešto osmišljen i proizveden da zabavi, zakomplikuje, pridobije, i navede na željenu akciju, gutajući, svesno ili nesvesno deo političkog bića koje je još uvek primarno u domenu zaštitnika profita i njegovih vlasnika, a još uvek nije formalno potpuno zakinuto na strani njegovih stvaraoca i konzumenata.
Da život nije muzika, već većma circus, shvatili su brojni predstavnici, ovako ili onako izabrani vladari političkog javnog života, pa vesti sa političke svetske scene i dalje nastavljaju punom parom da proizvode i plasiraju svojevrsni šou program, dobro osmišljenog scenarija, sulude kostimografije i shodno vremenu ne filmskih, već sapunskih okosnica.
Ko vas najviše „radi” od aktuelnih svetskih promotera ovog političkog spektakla, sudeći po stručnim razmatranjima, uslovljeno je trenutkom i statusom u kome ste se zatekli, i najčešće ipak veštim pritiskom na vaš (većinski nesvesni, i često nesrećni) ego.
Ukoliko je to „narandžasti, dežmekasti klovn”, najuspešniji u vođenju sopstvenog riajlitija, bilo od dvehiljaditih na američkoj televiziji, a od 2016. na američkoj političkoj sceni, koji vešto koristi i stajling uspešne manekenke svoje za sada poslednje supruge, ne samo u promociji agresivnog populizma koji zastupa,već i u osnaženosti mantri kojima se hrani omiljena agresija, patrijarhat i ksenofobija, najbolje je da se o tome obavestite kroz veoma aktuelne rasprave američkih medija i teoretičara, koje ozbiljno pokušavaju da dokuče „kako je ovo moguće”. Pročitajte studiju Daglasa Kelnera „Američki košmar”, pogledajte na Netflix-u film „Get Me Roger Stone” ili pratite serioznu američku štampu, možda vam bude jasnije.
Ako vam je izbor pak „vispreni, svemogući i lukavi tajni-javni agent, zauvek moguće, glavni glumac, a nije Džems Bond”, vama je po volji, izboru i mozgu ruski politički spektakl. Da nije sve tako jednostavno, a da je on pre svega u igri da bi vas i kao malog, običnog gledaoca očarao, uverite se kroz aktuelnu seriju intervjua koji je sa njim uradio američki oskarovac (osvešćeni amerčki, ipak – patriot) Oliver Stoun, a koji su upakovani u serijal od četiri emisije koje se daju na RTS-u. Možete zajedno da provozate avion, da polugoli jašete medveda, a možda i uđete u Kremlj. Van ove zabavno samoanalitičke aktivnosti, ipak iz solidno dokumentovanih priloga slavnog reditelja, shvatite kako iza ovih medijski propraćenih javnih cirkusa maršira ozbiljnija i jača, postojana kano klisurina i zauvek na pozornici složena i teška istorija političke realnosti.
Cenite li da je dalekoistočna menažerija ipak u ovom domenu neprevaziđena, pa vam zanemarujući suludu frizuru i monaliza smejuljenje i dok bljuje, ipak najviše prija jasna i odsečna brutalnost i autoritarnost bez pogovora, uz to začinjena potpunom neodgovornošću i infantilnošću koja se, doduše, igra pravim raketama, vama je izbor severnookorejski „krvavi teatar”, u kome statira ceo jedan narod. To što ova igra može da spali i aktere i publikum, nije bitno, vi ste od fele kojoj je bitna tragikomičnost sukoba sa ostalim teatarskim postavkama.
Stoji li vam srce i izbor na lokalnoj sceni ili očaravateljnom patriotizmu, jasno vam je da je program daleko lošijeg kvaliteta. Koliko para, toliko i muzike, pa je to ovde svedeno na izjednačavanje i samoprožimanje svih grozota najogavnijih rijalitija sa javnim „političkim životom”. Sve jedno je da li ste među 1.700.000 stalnih pratioca „Zadruge” ili ma kako uvezani u redove agresivnih, nekompetentnih, korumpiranih, ali pohlepnih aktuelnih političkih cirkuzanata, ili tek smušenih i zauvek maloletnih opozicionih „gutača vatre i igrača na žici”, nekako mu na isto dođe. Kako god se okrenete u jedinstvenom ste horror prostoru, u kome su poslanici pre podne u skupštinskom opera teatru, a uveče u pijanom rijaliti kabareu, gde se nastavlja podučavanje u omiljenoj, tradicionalno nasleđenoj i usput usavršavanoj disciplini, bespomučnog širenja govora mrženje i zatomljavanju razuma.
Kome god ste se spektaklu priklonili, koji vas najviše zabavlja i očarava, ljuti ili nervira, držite na umu da su oni tu da kreiraju i kontrolišu sliku sveta u kome bi trebalo da preživite i proživite svoje.
