Poprilično dugo postoji i verifikovana je teorija Informatičkih izučavanja po kojoj količina informacija koja se kvantitativno uvećava ne podrazumeva stabilizaciju ili opstanak sistema kojeg se tiče. Dakle za stabilan opstanak okruženja ili sopstvene vam glave presudno je ne koliko informacija usvojite, već kakvog su kvaliteta i validnosti. Ako vam je uopšte do opstanka u ovakvom svetu i ovom „sistemu”, poprilično je dakle bitno da izaberete kojim ćete se od ponuđenih informacija poslužiti ne bi li stekli neophodnu osnovu za održanje u sistemu u kome obitavate. Druga bitna stavka ove teorije objašnjava da enormno uvećanje informacija unutar sistema, pre može da ga uruši ili razori, nego što ga stabilizuje u opstajanju.
Kako birate, doradite ili kreirate informacije , takav ćete i habitus sopstvenog opstanka ustrojiti. Eto problema, naročito ako Informacija mora da bude usvojena „timski” i u fokusu određenog vremenskog perioda da bi zajednica kao sistem funkcionisala, pa vam tako i omogućila sociološki opstanak.
Kako se medijski prostor koji zajednički delimo nosi sa ovim, najbolje vam govori stanje svesti i standarda „normalnog” u kome se društvo zateklo, pa kako god usvajali ove raznorodne i na momente nepomirljive informacije koje vam se serviraju, od sposobnosti da usvojite „prave” zavisiće i životni prostor i uslovi u kojima realno obitavate.
U kojoj meri informacije koje dobijate medijski odgovaraju stanju „stvari” u kome ste se zatekli ? Imate li sposobnosti da ovo procenite ili odmah jurišate na svoj urođeno formiran stav o svemu i svačemu!!?? Koji su izvori informacija iz kojih se napajate? Imate li uopšte potrebu da se zapitate jesu li informacije koje usvajate ili prosleđujete verodostojne ??? Jeste li upoznati sa ustavno zagarantovanim pravom da budete ispravno informisani o neophodnim realijama zajednice u kojoj obitavate, da li vam je ovo uopšte bitno?
Čini se da su ovo neophodna propitivanja oko zagarantovanih ustavnih sloboda u iole demokratski ustrojenim društvima, jer odgovor na ova pitanja uveliko može da pojasni odabire u sferi političkog, sociološkog, pa kulturološkog života na koji članovi imaju pravo, ali i da suštinski osvetli i probleme vezane za devastaciju, uzurpiranje i razaranje medijskog prostora, što se nepobitmo dešava u Srbiji poslednjih godina.
Kako se informisati u zajednici koja je ovaj ozbiljni zadatak prepustila najgorem novinarsko medijskom žanru i gotovo se svela na tabloidnu „žutu” štampu, a postepeno zatire svaki vid kritičkog promišljanja i informisanja, bez koga nema uvida u stvarno stanje ili njegovo poboljšanje.
Jesmo li zbog ovoga nemušti i u izboru istinitog i verodostojnog i iz internet medijskog prostora, koji je teže kontrolisati (veoma teška misija i za perjanice u ovome, arapske zemlje, Kina i Rusija), ali i lakše izmanipulisati? Je li to glavni uzrok što smo, po istraživanjima koja prate kvalitet informisanja, na dnu skale, a po sklonosti da se vežemo za neproverene, lažne ili skandalozne vesti, paranaučne i teorije zavera, u samom vrhu. Procenat od 30 odsto stanovništa koje aktivno i hipnotički prati devastirajuće rijaliti programe, sramotnih 0,2 odsto koje se izdvaja za kulturu, nepoštovanje i izgon standarda profesionalnog novinarstva i obezvređivanje obrazovnog sistema, stravične su činjenice koje ukazuju na potpuno urušavanje opstanka krhkog demokratskog predznaka medijski sloboda, koje su uslov opstajanja iole zdravog. političkog života.
Poslednji primer ukidanja nezavisnih i kritičkih medija vezan je za slučaj „Vranjskih” novina, okupio je na akciju preostala novinska udruženja, medije i NVO koje su još jednom upozorile na pogubne posledice razaranja i ovog segmenta društva.
„Mediji i novinari koji profesionalno obavljaju svoj posao, držeći do toga da je novinarstvo jedan od najznačajnijih kontrolnih mehanizama u društvu, koji je korektiv političkim i društvenim devijacijama – nalaze se pod snažnim, svakovrsnim pritiscima, i uskoro ćemo verovatno biti svedoci gašenja i drugih medija koji nisu deo korumpirane piramide vlasti i moći, a kojih ima veoma malo. Nije isključeno da će opstati samo razni oblici Informera i Pinka, koji će veličati „mudrog vođu” i besomučno napadati njegove domaće i strane „neprijatelje” – ističe se u saopštenju Nezavisnog društva novinara Vojvodine i Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
Ovde više nije reč o pravu na slobodu informisanja, već zaista upozoravajući apel i čin u pokušaju odbrane i zaštite slobode dostojanstvenog življenja.
