Umetnost katastrofe

Još se uzbuđenje oko oskarovske groznice nije stišalo, a od svega i svačega što nam je čarobni filmski univerzum iznedrio iz 2017. godine, konačno je stiglo vreme da se odgledaju i filmovi koje po filmskom srcu i duši, a vagajući alternativne kritičke poglede i što razboritije naslove, mogu da budu pravi.

Po nesuđenom pravilu, ispostavi se, gotovo da nema omaške. Slediti sopstvenu intuiciju, naročito iz pozicije zaluđenika – ljubitelja, uvek nabasate na nešto dragoceno.

Katastrofalni umetnik

I zaista iza vokacije crnohumornog i zabavi sklonog naslova „The Disaster Artist” („Katastrofa umetnik”) reditelja Džejmsa Franka, koji je udružio snage sa svojim dugogodišnjim prijateljem, komičarem Setom Rogenom, pre svega uplovite i pravu (gotovo autobiografsku) komičnu dramu koja slika nastanak i fenomene vezane za film „The Room” iz 2003, a koji je proglašen za dosada najgore ikada snimljeno filmsko ostvarenje.

Frankov film, snimljen prema istoimenoj knjizi Grega Sesteroanda, dva dana nakon premijernog prikazivanja je imao 92 odsto pozitivnih kritika na agregatoru „Rotten Tomatoes”, nominovan je za dva Zlatna globusa, a iza ćoška je i mogući Oskar, za najbolje adaptirani scenario. U ostalim ulogama su sve sama poznata lica: Alison Brie, Zac Efron, Zoey Deutch, Lizzy Caplan, Kristen Bell, Bryan Cranston, Adam Scott, Sharon Stone, Josh Hutcherson, Melanie Griffith.

Sam reditelj i glumac Franko igra i glavnu ulogu – glumca, scenaristu i reditelja Tomija Vajzoa, autora ostvarenja „The Room” (ne, nije onaj što je bio nominovan za Oskara, taj je snimljen 2015. i nema „The” u naslovu), koje je preraslo u kultno flmsko čudo, ne samo preuzimanjem titule „najboljeg od najgorih snimljenih filmova ikada”, već i brojnim bizarnim elementima vezanim za samo snimanje „Građanina Kejna” među „najgorim filmovima”. Recimo, nerasvetljenim činjenicama oko porekla novca za snimanje (utrošeno je oko čudesnih šest miliona dolara), kao i biografskom mistikom oko Vajzoa kojem jak istočnoevropski (!!??) naglasak i izbegavanje da otkrije prave podatke o sopstvenom poreklu, profesijama kojima se bavio, beskrajno velikom bankovnom računu koji poseduje i očiglednoj „mentalnoj posebnosti” kao mogućoj posledici nakon nerasvetljene saobraćajne nesreće koju je preživeo, do promene fizikusa nakon niza plastičnih operacija. Je li ovaj imidž dovoljno jak za preuzimanje titule „Ed Vud 21. veka”?

YouTube je inače preplavljen klipovima sa „najboljim” scenama iz filma, a recenzenti su ga brzo preslišali:

Posle premijere održane 2003. „The Room” je dobio toliko očajne kritike te se davao samo desetak dana u omalenom bioskopu. Ipak, grupa zaluđenika za kemp pojave, primetila je potencijal. Besmislen zaplet, likovi koji se pojavljuju pa nestaju, zatim glumci koji ulaze u kadar kao da smo ih ranije videli, i očajna, očajna gluma naveli su mnoge da pogledaju „The Room” jovo nanovo. Uskoro, auditorijum je bio pun, ljudi su znali svaku repliku, a na projekcije su donosili rekvizite iz filma.

Omiljeni delovi okupljenih su, kako kažu svedoci, nepovezano dobacivanje ragbi loptom između glavnih junaka, ulazak nepoznatih ljudi u kadar (na šta publika viče „Who the hell are you?”) kao i, sad već ikonični trenutak, kada Wiseau, u grču kog se ne bi postideo nijedan domaći glumac, urliče „You are tearing me apart, Lisa”.

***

Džo Gilis: Možda je previše dugačko, možda ima suviše ponavljanja… ali ti i nisi profesionalni pisac.

Norma Dezmond: Napisala sam to iz srca.

Džo Gilis: Naravno da jesi. To ovaj tekst i čini velikim. – „Bulevar Sumraka” (1950)

***

Oduvek sam smatrao, da je bolje biti neko lažan, nego stvarno „niko” – Tom Ripli, „Talentovani G-din Ripli” (1999)

***

Ovde glumite bez ikakvih ograničenja. Ovo će imati smisla samo ukoliko hemija među likovima izrodi emociju. Ljudsko ponašanje i izdaja su svima svojstveni. Oni postoje i van nas. Vi volite nekoga. Volite li? Šta je ljubav? Mislite da imate sve, ali nemate ništa. Trebalo bi da imate samo nadu i duhovnost. Budite optimisti. Ali možete li izneti sva svoja ljudska ponašanja ili tuđe ponašanje? Morate da budete, ne dobri, već odlični – rediteljske napomene glumačkoj ekipi, „The Room” (2003) Tom P. Vajzo

Dakle, ovo nije storija o Salijeriju koji je bio dobar ali ne i dovoljno dobar. Tom je možda svako ko voli nešto da radi, a to ne ume, ali ipak uživa da to radi i očigledno ne prihvata da je tome više nego nedorastao… Hajde , hajde… koliko puta ste samo pijani pevali karaoke ili tancovali, davali medicinske savete o „proverenim metodama” koje ste sami smislili, znalački komentarisali sportsku tekmu ili rešavali svetsku političku krizu, a da vam sem goruće želje da u tome budete dobri, ništa drugo nije išlo u prilog?? Mi nismo tu da se bavimo samo onim čemu smo vični, često guilty-pleasure donosi veće zadovoljstvo a poruke poslate pod dejstvom „bori se za svoj san”, imaju bolji efekat. Obe ove filmske storije, vrede jer se, ako ništa drugo, bave fenomenom ljudskog ponašanja – kako i zašto stremimo stvarima koje nam uopšte ne idu i evidentno pogrešnim izborima koji su nam zabavni ili nas čine srećnim. To je taj mali, netalentovani Tom u svakom od nas… Na tom mestu je bio i sam Džejms Franko dok ga mejnstrim ove godine nije konačno i priznao. Vajzo i Franko gostuju u prajm-tajmu, „The Disaster Artist” kida kod kritike, a „The Room” se i dalje prikazuje u indi bioskopima u Americi, Kini, Tajlandu i Latinskoj Americi.

Vreme je da upoznate Tomijev opus, da se pomirite sa svetom i da precrtate i svinje i bisere.

Lotus raste u blatu, a lopta je okrugla…Oh, hi Mark:)

Umetnici bespovratne katastrofe

Ako ste mislili da ime novog „treš gurua” može lepo da se prevede u Lažljivko Prevrtavčević, da je stvarnost Stradije ispekla ovakvo anti-remek delo, delimo utisak, a i stvarnost ovo aminuje svakodnevno. Pogledajte samo aktuelne „glumce i reditelje” javne scene, te beskrajno katastrofalne umetnike, talentovane jedino za učešće i kreiranje UMETNOSTI KATASTROFE, koju ne posmatramo već živimo.

OH, hi YOU !!