Korona, sačuvajte nas nebesa, lepote od imena, a i mikroskopska slika, onako baš umetnički intrigantna, ulovljena na obzorima virtuelnih biblioteka, a gotovo samrtno krasiva, kad je uslikaju u plućnim kanalima.
Ispostavilo se da kao i mnoga od lepotinja, steže u zagrljaj samrtnog ropca, pa je sva ova naklepetana romantika stavljena pod suvorealno sočivo naučnog nepristrasnog oka, pravoverno imenovana u „COVID-19” i ogoljena pre kao uzročnik nego kao eksponat.
Ko god nije bio zadivljen stand-up komičnim nastupima svetskih političara zabavljača, kojima je ova pošast poslužila kao odbrana sopstvenih političkih zabrana, pokušao je da se upozna sa stručnim i validnim mišljenjima institucija i autoriteta koji ovo ozbiljno izučavaju u pokušajima da se i ovaj mutirani virus gripa savlada. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je u nekoliko navrata pre i nakon zvaničnog proglašenja pandemije pokušala da skrene pažnju državnim zvaničnicima i političkoj javnosti da najozbiljnije pristupe primeni preporučenih i predloženih mera koju je ova legitimna naučna zajednica od izbijanja koronavirusne epidemije u gradu Vuhan u Kini, decebmra 2019. godine, svakodnevno objavljivala.
Glas nauke
I šta kaže nauka??
Virus (lat. otrov) – najsićušniji mikroorganizmi najagresivniji su biološki agensi (izazivači bolesti, pored bakterija, gljivica, priona i parazita). Smatraju se životnim formama, na granici nežive i organske materije, jer poseduju genetički, nasledni materijal, ali bez prisustva u živom organizmu, nisu sposobni da se razvijaju, sintetizuju proteine ili vrše metaboličke procese.
Bitan su faktor za horizontalni transfer gena, čime uvećavaju genetsku raznovrsnost, ali usled sposobnosti mutacije izazivaju transformaciju ćelijskog materijala, pa su izazivači infektivnih bolesti a često i uzročnici uništavanja ćelija organizama.
Pratioci su živog sveta od nastanka, pa su mutirani oblici uzrokovali mutacije i bolesti flore, faune, bakterija i humanoida.
Agensi su razvitka malarije, gripa, varičela, besnila, rubeola, do savremenih bolesti, dečje paralize, kancera, AIDS-a, tumora, i u nekoliko navrata kroz istoriju su pandemijski desetkovali ljudsku zajednicu.
Vakcine su (jer za razliku od bakterija ne reaguju na antibiotike), pored prirodnog imunološkog mehanizma u organizmu, jedan od efikasnih načina da se izazove imunološki respons i, kod pandemičnih virusnih pojava, gotovo jedini odbrambeni odgovor na sprečavanje sukcesivnih ili hroničnih napada.
COVID-19
„Taj virus spada u grupu prirodno žarišnih, nalazi se u prirodi, kad je čovek u potrazi za hranom, rekreacijom ili dobiti, on ulazi u žarište, naruši ravnotežu i uzbuni ono što je stajalo netaknuto i dolazi do poremećaja, a virusi koji su kohabitirali imaju priliku da naprave barijeru s čovekom. Poslednje istraživanje pokazuje je da je 96 odsto identičan sa virusom iz slepih miševa, on je isprovocioran, slepi miševi su prišli naseljima, oni su pod zaštitom države, a prvo pravilo ekosistema je da je sve povezano, ako poremetite samo jednu stvar u lancu imate ovo. Može da se širi vazduhom i to je najbrži put”, objasnila je dr Ana Gligić, naša poznata virusološkinja.
Najčešći simptomi zaraženosti korona virusom (COVID-19) sugroznica, umor i suv kašalj.
Neki pacijenti mogu imati glavobolju i druge bolove, zapušen nos, curenje iz nosa, grlobolju, proliv.
Ovi simptomi su obično blagi i počinju postepeno. Neki zaraženi ne razvijaju nikakve simptome i ne osećaju se dobro. Većina zaraženih (oko 80 odsto) oporavlja se od bolesti bez posebnog lečenja. Otprilike jedna od šest osoba koje dobiju COVID-19 postaje ozbiljno bolesno i razvija poteškoće s disanjem.
Stariji ljudi i oni sa osnovnim medicinskim problemima poput visokog krvnog pritiska, srčanim problemima ili dijabetesom imaju veću verovatnoću da razviju ozbiljne bolesti. Osobe sa temperaturom, kašljem i otežanim disanjem treba da potraže lekarsku pomoć.
„Nova studija objavljena je u medicinskom časopisu New England Journal of Medicine – NEJM, a sproveli su je naučnici iz Centara za kontrolu i prevenciju bolesti – CDC, u saradnji sa naučnicima sa univerziteta UCLA i Prinston.
Ustanovljeno je da se novi koronavirus na bakru zadržava i do četiri sata, na plastici i nerđajućem čeliku dva do tri dana, na kartonu do 24 sata.
Tim stručnjaka u istraživanju je koristio nebulizator, poseban uređaj koji obezbeđuje disperziju lekova u vazduhu i na taj način oponaša osobu koja kašlje ili kija.
Otkriveno je da se virus pretvorio u aerosol, što znači da su se njegove čestice zadržavale u vazduhu oko tri sata.
Studija je prvi put objavljena prošle nedelje na medicinskoj internet stranici pre službene objave i pre recenzije i privukla je veliku pažnju stručnjaka.
Virusi se pretežno prenose kapljičnim putem dok osoba kija i kašlje i kao takvi se u vazduhu zadržavaju samo nekoliko sekunda. Kritičari studije pitaju se da li je nebulizator uspeo precizno da oponaša ljudski kašalj ili kijanje.
Ali postoje i drugi dokazi koji ukazuju na to da virus može postati aerosol, mada u retkim okolnostima”, prenosi portal Buka.
Iskušenja pandemije
Čime će nas i dokle ova pandemijska groznica iskušati do kraja, ostaje da prebrojimo, izvesno je da je tektonski poremećaj na biološkom, sociološkom i političkom nivou čovekovog društva počeo.
Pandemija ovih razmera i posledica, nezabeležena posle španske groznice iz 1918 godine, već sada nagoveštava ozbiljno preispitivanje sposobnosti svetske zajednice da odgovori zastrašujućem izazovu, koji podseća na biološku krhkost čoveka, civilizacijskih normi koje je ustanovio i svakako na nedovoljnu razvijenu ekološku svest.
Ne podležući ljudskoj egocentričnosti, ovaj virus je poništio gotovo sve granice kojima naša kulturološka matrica prethodi, ne poznaje državne, nacionalne, rasne, starosne, statusne međe, ali opominje da ukoliko globalno organizovani svet tržišta i kapitala ne ukine granice u solidarnosti i ispomoći u ipak distanciranim društvima, tek moguće pošasti sličnih razmera mogu da dovedu do ozbiljnog ugrožavanja opstanka vrste koja prenebegavajući da je uslovljena prirodom, ipak sebe vidi kao „duhovnu životinju”.
Umesto zaključka
Osem revolucionarnih preispitivanja i viralne panike, dodatnu virozu je korona proizvela i u medijskom i mentalnom prostoru. Teorije zavere, lažne i spinovane vesti, berićetna uspaničenja i preterano medijsko zračenje gomilom informacija, upozoravaju psiholozi, dodatno razaraju i razum i imunitet.
Karantinsku „primoranost” najbolje onda razgovoriti večitom utešiteljicom, nekom dobrom umetničkom porukom.
Evo par lekovitih:
Jednom kad oluja prođe, nećeš se sećati kako si je preživeo. Nećeš biti siguran ni da li je oluja zaista prošla. Ali jedna će stvar biti sigurna. Kad preživiš oluju, nećeš biti ista osoba kao pre oluje.
Upravo zbog toga oluje i postoje. – Haruki Murakami
AKO (mnogima najlepša pesma svih vremena)
Ako možeš da sačuvaš razum kad ga oko tebe
Gube i osuđuju te;
Ako možeš da sačuvaš veru u sebe kad sumnjaju u tebe,
Ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju;
Ako možeš da čekaš a da se ne zamaraš čekajući,
Ili da budeš žrtva laži a da sam ne upadneš u laž,
Ili da te mrze a da sam ne daš maha mržnji;
I da ne izgledaš u očima sveta suviše dobar ni tvoje reči suviše mudre;
Ako možeš da sanjaš a da tvoji snovi ne vladaju tobom,
Ako možeš da misliš, a da ti tvoje misli ne budu (sebi) cilj
Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi ili Porazu
I da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž;
Ako možeš da podneseš da čuješ istinu koju si izrekao
Izopačenu od podlaca u zamku za budale,
Ako možeš da gledaš tvoje životno delo srušeno u prah,
I da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom;
Ako možeš da sabereš sve što imaš
I jednim zamahom staviš sve na kocku,
Izgubiš, i ponovo počneš da stičeš
I nikad, ni jednom reči ne pomeneš svoj gubitak;
Ako si u stanju da prisiliš svoje srce, živce, žile
Da te služe još dugo, iako su te već odavno izdali
I da tako istraješ u mestu, kad u tebi nema ničega više
Do volje koja im govori: Istraj!
Ako možeš da se pomešaš sa gomilom a da sačuvaš svoju čast;
Ili da opštiš sa kraljevima i da ostaneš skroman;
Ako te najzad niko, ni prijatelj ni neprijatelj ne može da uvredi;
Ako svi ljudi računaju na tebe ali ne preterano;
Ako možeš da ispuniš minut koji ne prašta
Sa šezdeset skupocenih sekunda,
Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu,
I što je mnogo više, tada ćeš biti veliki Čovek, sine moj.
Radjard Kipling (1895. godina), preveo: Ivo Andrić
