Dejan Mihajlov, čovek zvani afera, na novom zadatku

Bilo je pitanje vremena i prilike da srpskom narodu i državi bude objavljeno da je Dejan Mihajlov, 47-godišnji pravnik rodom iz Pančeva, prepoznao energiju predsednika, otkrio u sebi sklonost ka naprednjaštvu i pridružio se bratiji koja građane i najšire narodne mase, uprkos činjenicama i zdravom razumu, ubeđuje da je ona, bratija, zaslužna za dolazak nekog zlatnog doba Srbije, koje samo ona, bratija, vidi (i, jedino ona, na svojim računima zaista oseća). Veliki transfer iz mukotrpne apstinencije od političkog rada i javnih poslova na novu poziciju koja će obogatiti Dekijevu biografiju, obelodanjen je na samom početku ove nedelje. Tada je saopšteno da je dotični postao predsednik Upravnog odbora 1. septembra formirane, a 1. oktobra registrovane Fondacije „Za srpski narod i državu” (!?), i da su članovi ovog tela više nego živopisni likovi: nekadašnji Dejanov partijski drug, pesnik u pokušaju, neshvaćeni bodi konceptualni umetnik i odbornik SNS-a u Skupštini Grada Beograda Nebojša Bakarec; nekadašnji predsednik Republičke izborne komisije Dejan Đurđević; nekadašnji novinar Ivan Radovanović; redovni profesor Učiteljskog fakulteta, bivši predsednik Mladih socijalista i osvedočeni saradnik Službe Uroš Šuvaković; i dekanica Filološkog fakulteta u Beogradu Ljiljana Marković. Koliko je sam naziv Fondacije „za srpski narod” skandalozan (kao da u državi Srbiji ne žive pripadnici drugih naroda), o tome drugi put…

Tokom prve decenije dvehiljaditih veoma eksponirani javni delatnik D. M, proveo je strpljivo desetak godina (praktično od prodaje NIS-a braći Rusima) kao svaki lojalni i strpljivi spavač, u pasivnosti svoje ruske energetske sinekure; izabran je za narodnog poslanika DSS-a na opštim izborima maja 2012. godine, čak se i par puta obratio novinarima u holu Skupštine pre no što je napustio ovu stranku oktobra 2014. godine, nakon svog gurua dr Koštunice, nezadovoljan, navodno, prebliskim odnosima novog rukovodstva sa dverašima i radikalima. Da se sprema za neku funkciju u naprednjačkoj nomenklaturi moglo se pretpostaviti po nastupima na ružičastoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom tokom 2017. godine, u kojima je branio navodnu nedužnost tadašnjeg lidera opozicije (a danas tipa koji je umislio da je vlasnik Srbije) u događajima koji su rezultirali paljenjem američke ambasade februara 2008. godine, tokom mitinga „Kosovo je Srbija”, sazvanog povodom proglašenja jednostrane nezavisnosti Pokrajine. Bivši naprednjak Saša Mirković tvrdio je u to vreme da je Mihajlov bio deo „lanca komande” u toj situaciji.

Mihajlov nije bio samo mladi lav DSS-a, šef Poslaničke grupe ove stranke u Republičkom parlamentu, formirane dan nakon što je avion sa onim monstrumom od Miloševića sleteo u Hag, pa do marta 2004. godine, kada je postao gensek Vlade dok je njome predsednikovao umereni nacionalista i osvedočeni legalista Koštunica dr Vojislav, i tu funkciju je obavljao sve do jula 2008. godine. On je bio čovek zadužen za prljave poslove stranke i tadašnje Vlade, kao što je bio, na primer poziv funkcionerima Demoktarske stranke Tadiću i Živkoviću da kažu ko je ubio premijera Đinđića ako zaista misle da se odmaknu od ubica. „Ako oni neće, mi hoćemo, i sudstvo i tužilaštvo će se svakako za to postarati”, izjavio je Mihajlov na konfrenciji za novinare 2004. godine kao šef izbornog štaba predsedničkog kandidata Dragana Maršićanina. Kasnije je pred Specijalnim sudom porekao svoje reči uz obrazloženje da se, eto, malo zaneo u žaru političke borbe. Nije stoga čudno da se za njegovo ime vezuju nebrojene i nikad rasvetljene afere: blokiranja imenovanja novog menadžmenta „Telekoma”, ulogu glavnog pregovarača u veleizdajničkoj prodaji NIS-a (i to višestruko ispod tržišne vrednosti), zatim „C market”, „Večernje novosti”, pritisci na Pravobranilaštvo, Tužilaštvo i Agenciju za privredne registre. Bio je glavni operativac za organizaciju sahrane Slobodana Miloševića i spasilac ministra Dačića u aferi „Kofer” (sećate se, mnogo keša), onda afera sa smenom direktora JP „Skloništa”. Osvedočeni legalista, i pravnik po obrazovanju, Dejan Mihajlov je 26 puta ignorisao pojavljivanje na sudu po tužbi za klevetu koju je izrekao na račun tadašnjeg sekretara Biroa za informisanje Vlade Vladimira Bebe Popovića… (opširnije o nekim od Dekijevih afera možete pročitati ovde)

I tako je Guza, zahvaljujući svojim političkim, državnim, policijskim i udbaškim kontaktima (i sve to u para- verziji) dobio novu prekomandu u formi nove dužnosti. Ostaje da se vidi kako će se snaći u novoj ulozi i kako će ostvarivati zamisli, planove i programe upraviteljke Fondacije Bojane Radaković, Dejanove mlađe koleginice po pravničkoj liniji, čiju biografiju odlikuje posvećenost kultu najvećeg vizionara u regionu. Ona je kao ciljеve rada ove organizacije definisala unaprеđеnjе političkе kulturе u Srbiji, mеdijsku obuku i promociju političara i društvеnih dеlatnika koji sе zalažu za modеrnu i naprеdnu Srbiju preko tradicionalnih mеdija i društvеnih mrеža. Miriši li novi naprednjački projekat na besramnu političku propagandu „naših” i diskreditovanje neistomišljenika, smrdi li to ovde zadah pranja para? Ma ne, tokom poslednjih sedam godina svaki dobronamerni građanin Srbije i patriJota se uverio da progresivci uopšte nisu skloni takvim marifetlucima; kritički misleći deo javnosti ima nove razloge da brine da je konstituisan novi kanal za uništavanje pristojnosti u javnom diskursu, za nove udarce na moralne vrednosti i za prelivanje novca na još jedan račun i sa njega…